Dve žene s kojima se suočio nisu mogle da izgledaju različitije. Jedna je bila vitka, zanosnog osmeha u zelenozlatnoj haljini koja je nagoveštavala privlačne grudi. Da nije bilo bezvremenog lica, poželeo bi da proćaska s njom. Imala je lepuškasto lice i krupne oči u kojima je muškarac mogao da se utopi. Šteta. Druga je isto izgledala bezvremeno, ali trebao mu je trenutak da to shvati. Prvo je pomislio da se mršti zbog nečega, dok nije shvatio da joj je to uobičajen izraz lica. Njena tamna, gotovo crna haljina pokrivala ju je do brade i zglavaka, zbog čega je bio zahvalan. Delovala je sasušeno, kao gloginja. Činilo se i da je doručkovala gloginje.
„Pokušavam da ostavim poruku za Ninaevu i Elejnu“, saopšti im, „ova žena...“ Zatrepta gledajući niz hodnike. Razne sluge su prolazile, ali Larene nije bilo na vidiku. Nikada ne bi pomislio kako može tako brzo da se kreće. „U svakom slučaju, hoću da ostavim poruku.“ Iznenada oprezan, dodade: „Jeste li im vi prijateljice?“
„Ne baš“, reče lepuškasta, „Ja sam Džolina, a ovo je Teslina. A ti si Met Kauton.“ Metu se zgrči u stomaku. Devet Aes Sedai boravi u palati, a on je naleteo baš na ove dve, koje slede Elaidu. Uz to je jedna od njih Crvena. Iako on nije morao da se boji. Spusti ruke pored tela da ne bi posegao za lisičjom glavom ispod košulje.
Ona što je jela gloginje – Teslina – primače mu se. Tom je rekao da je ona Predstavnica – mada, šta Predstavnica radi ovde čak ni Tom nije shvatao. „Mi bismo bile njihove prijateljice kad bi to mogućno bilo. Prijateljice njima potrebne jesu, gosparu Kautone, kao i tebi.“ Očima je pokušavala da mu probuši rupu u glavi.
Džolina mu priđe s boka, spustivši ruku na njegov okovratnik. Da je u pitanju neka druga žena, taj bi osmeh nazvao obećavajućim. Ova je bila iz Zelenog ađaha. „One su na opasnom zemljištu, a slepe su za ono što im leži pred nogama. Znam da si im prijatelj. Mogao bi to i da pokažeš tako što ćeš im reći da se manu glupiranja pre nego što bude prekasno. Budalasta deca koja preteruju mogla bi se suočiti s oštrom kaznom.“
Met požele da se povuče; čak je i Teslina stajala toliko blizu da ga je gotovo dodirivala. Umesto toga, on namesti svoj najdrskiji kez. Bio je to isti onaj što ga je kod kuće uvek uvaljivao u nevolje, ali sada mu se učinio vrlo prikladan. One kockice u njegovoj glavi nisu imale nikakve veze s ove dve, inače bi prestale da se kotrljaju. A imao je i privesak. „Kako se meni čini, one sasvim dobro vide.“ Ninaeva je prosto vapila za tim da je neko malo spusti na zemlju, a Elejna još i više, ali nije nameravao da stoji i sluša kako ova žena omalovažava Ninaevu. Ako je to značilo da mora da brani i Elejnu, nek bude tako. „Možda biste vi mogle da se okanete svojih gluposti.“ Džolinin osmeh se ugasi, ali zato se drugi pojavi na Teslininim usnama, oštar poput britve.
„Znamo mi za tebe, gosparu Kautone.“ Izgledala je spremno da odere svakoga ko joj se nađe pri ruci. „Ta’veren, rečeno jeste. Sa sopstvenim opasnim vezama. To jeste da je više od govorkanja.“
Džolinino lice bilo je ledeno. „Na tvom mestu, mladić koji želi biti siguran u svoju budućnost mogao bi proći i mnogo gore negoli da traži zaštitu Kule. Nije trebalo da je napuštaš, nikada.“
Stomak mu se jače zgrči. Šta su još znale? Sigurno ne za privesak. Ninaeva i Elejna su znale, a i Adeleas i Vandena, a samo Svetlost zna kome su one rekle, ali ovim dvema sigurno nisu. Međutim, postojalo je nešto gore nego ta’veren ili lisičja glava, pa čak i Rand, barem što se njega ticalo. Ako znaju za prokleti Rog...
Iznenada, nešto ga tako povuče dalje od njih da se sapleo i gotovo ispustio šešir. Vitka žena glatkog lica i gotovo sasvim sede kose, skupljene na vratu, držala ga je za rukav i okovratnik. Teslina ga, nehotice, na isti način dohvati s druge strane. Prepoznao je došljakinju ukočenih leđa, donekle. Bila je to ili Adeleas ili Vandena, jedna od dve sestre – prave sestre, ne samo Aes Sedai – koje kao da su bile bliznakinje; nikada nije bio siguran koja je koja.
Ona i Teslina odmeravale su se hladno i dostojanstveno, kao dve mačke koje su spustile šape na istog miša.
„Nema potrebe da mi pocepate kaput“, zagunđa pokušavajući da se izmigolji. „Moj kaput?“ Nije bio siguran da su ga čule. Čak i s lisičjom glavom oko vrata, nije bio spreman da im otkačuje prst po prst – ako ne bude prisiljen.
Onu sestru, koja god bila, pratile su još dve Aes Sedai, iako se jedna od njih, tamna krupna žena radoznalih očiju, prepoznavala samo po prstenu Velike zmije i šalu sa smeđim resama i belim Plamenom Tar Valona na leđima. Izgledala je samo malo starije od Ninaeve, što ju je označavalo kao Sarejtu Tomares, koja je postala Aes Sedai oko dve godine ranije.
