Kruna mačeva полностью

„Zar si spala na otimanje muškaraca po hodnicima, Teslina?“, progovori treća. „Ti ne bi trebalo da se interesuješ za muškarce koji ne mogu da usmeravaju.“ Niska i bleda, u čipkom opšivenoj sivoj haljini prošaranoj plavim, sva je bila hladna bezvremena gracioznost samopouzdanog osmeha. Obeležio ju je kairhijenski govor. Očito je privukao najkrupnije zveri u dvorištu. Tom nije bio siguran je li glavnokomandujuća u Elaidinom izaslanstvu Džolina ili Teslina, ali je Merilila vodila ove ludakinje koje su navukle Egvenu da postane njihova Amirlin.

Met bi mogao da se obrije osmehom kojim je Teslina uzvratila. „Ne izigravaj pretvaranje sa mnom, Merilila. Met Kauton jeste izuzetno važan. Ne treba da trči bez nadzora.“ Kao da on nije stajao tu i slušao!

„Nemojte se tući zbog mene“, reče. Cimanje kaputa nikoga nije privolelo da ga pusti. „Ima me dovoljno za sve vas.“

Pet pari očiju natera ga da zažali što je otvorio usta. Aes Sedai nemaju smisla za humor. On cimnu jače, a Vandena – ili Adeleas – povuče nazad dovoljno jako da izvuče kaput iz njegove ruke. Vandena, presudio je. Ona je bila Zelena i oduvek mu se činilo kako želi da ga okrene naglavačke i trese dok ne istrese tajnu priveska iz njega. Koja god da je bila, osmehivala se, delom jer je znala, a delom jer se zabavljala. On nije primećivao ništa smešno. Ostale ga nisu dugo posmatrale. Kao da je nestao.

„Njemu treba samo jedno“, odlučno progovori Džolina, „da bude stavljen pod nadzor. Radi sopstvene zaštite, a i više od toga. Tri taverena pojavila su se u istom selu? A jedan od njih je Ponovorođeni Zmaj? Gospara Kautona smesta treba poslati u Belu kulu.“ A on je pomislio kako je ona lepuškasta.

Merilila samo odmahnu glavom. „Precenjuješ svoj položaj, Džolina, ako misliš kako ću dopustiti da odvučete momka.“

„Ti precenjuješ sebe, Merilila.“ Džolina se približi i s visine pogleda u drugu ženu. Usne joj se napućiše; izgledala je nadmoćno i zamišljeno. „Zar ne shvataš kako nas samo želja da ne uvredimo Tilin zadržava da vas sve ne zarobimo i držimo na hlebu i vodi dok ne budemo mogle vas da pošaljemo nazad u Kulu?“

Met je očekivao da joj se Merilila nasmeje u lice, ali ona samo malo pomeri glavu, kao da zaista želi da pobegne od Džolininog pogleda.

„Ne bi se usudile.“ Sarejta je nosila smirenost Aes Sedai poput maske, mirnog lica je hladnokrvno nameštala šal, ali zadihanost u njenom glasu urlala je kako je to samo maska.

„To su dečje igrarije, Džolina“, suvo progunđa Vandena. Mora da je to bila ona. Od sve tri, jedina je delovala potpuno neuznemireno.

Slabašno rumenilo pojavi se na Merililinim obrazima, kao da se sedokosa žena obratila njoj, ali pogled joj očvrsnu. „Ne očekuješ valjda da bismo krotko pošle“, odlučnim glasom obrati se Džolini, „Osim, toga, nas ima pet. Sedam, ako se broje Ninaeva i Elejna.“ Poslednja rečenica očito je bila nevoljno dodata.

Džolina izvi obrvu. Dok je sa zagonetnim izrazom lica proučavala Džolinu i Merililu, Teslinini koščati prsti nisu popuštali, kao što nisu ni Vandenini. Aes Sedai bile su zemlja puna nepoznanica, gde nikada niste znali šta da očekujete dok ne bude prekasno. Ovde je bilo skrivenih virova. Skriveni virovi oko Aes Sedai mogli su da povuku čoveka u smrt a da one to ne bi ni primetile. Možda je ipak vreme da počne i otkači im prste.

Larenino iznenadno pojavljivanje spaslo ga je napora. Boreći se za dah, kao da je trčala, punačka žena raširi suknje spustivši se u kniks uočljivo dublje nego pred njim. „Oproštenje što vas uznemiravam, Aes Sedai, ali kraljica poziva lorda Kautona. Oproštenje molim. Moje uši nisu dovoljno vredne da ga ne dovedem.“

Aes Sedai upraviše poglede ka njoj, sve do jedne, dok se nije uzvrpoljila; onda dve grupe počeše da se odmeravaju kao da pokušavaju da ustanove koja od njih može više da se ponaša kao Aes Sedai. A onda pogledaše u njega. Pitao se hoće li se ijedna pomeriti.

„Ne mogu ostaviti kraljicu da me čeka, zar ne?“, veselo im dobaci. Kako u uvukle vazduh kroz nos, pomislili biste da je neku uštinuo za pozadinu. Čak se i Larenina smeđa haljina neodobravajuće spustila.

„Pusti ga, Adeleas", konačno progovori Merilila.

Namrštio se kada je sedokosa žena poslušala. Te dve bi morale da nose neke oznake sa imenima, ili mašne različitih boja u kosi, ili nešto tako. Ona mu pokloni još jedan od onih razveseljenih sveznajućih osmeha koje je tako mrzeo. Bio je to ženski način, ne samo Aes Sedai, iako nisu blagog pojma imale o onome što su želele da poveruješ kako znaju. „Teslina?“, upitao je.

Narogušena Crvena još uvek mu se obema rukama držala za kaput. Ona podiže pogled ka njemu ne obraćajući pažnju na ostale. „Kraljica?“

Merilila otvori usta, ali je oklevala, očito predomislivši se šta da kaže. „Dokle misliš da stojiš ovde držeći ga, Teslina? Možda ti želiš da objasniš Tilin zašto njen poziv nije ispoštovan.“