„Da li izgledamo kao da nam je spasavanje potrebno?", začu se odgovor.
„Pa, i dalje ste ovde, zar ne?“, odvrati Met.
Na te reči zavlada tišina. „O, tako ti Svetlosti", naposletku viknu Džolina. „Hoćeš li više da dođeš ovamo?"
„Nećeš da opet baciš ognjenu kuglu na mene, zar ne?", promrmlja Met, pa kroči u hodnik, a Tom se diže na noge. Talmanes pođe za Metom. Zatekoše tri Aes Sedai kako stoje u dnu širokog i lepog stepeništa na suprotnom kraju hodnika. Teslina i Edesina nastavile su da bacaju ognjene kugle na seljane u prizemlju. Kose su im bile mokre, a haljine neuredne, kao da su se odenule na brzinu. Džolina je na sebi imala samo beli kućni ogrtač; njeno lepo lice bilo je spokojno, a tamna kosa, skliska i mokra, padala joj je preko desnog ramena. Ogrtač je pri vrhu bio malčice rastvoren, tako da se video nagoveštaj onoga što se ispod njega krije. Talmanes tiho zazvižda.
„Talmanese, ona nije žena“, šapatom ga upozori Met. „Ona je Aes Sedai. Ne razmišljaj o njoj kao o ženi.“
„Pokušavam, Mete“, odgovori mu Talmanes. „Ali teško je.“ Pokoleba se pa dodade: „Plamen me spalio."
„Pazi se šta radiš, da te ona ne spali", reče mu Met i cimnu šešir, držeći ga za rub. „Zapravo, pre svega jednog trena skoro da je to i učinila."
Talmanes uzdahnu, pa njih trojica pređoše hodnik kako bi stigli do žena. Džolinina dva Zaštitnika, sa isukanim oružjem, stajala su blizu, u kupaonici. Desetak slugu bilo je vezano u jednom uglu: dve mlade devojke - koje su verovatno posluživale prilikom kupanja - i nekoliko muškaraca u čakširama i prslucima. Izgleda da je Džolinina haljina rasečena u trake, koje su bile upotrebljene za vezivanje. Svila je za tu svrhu daleko bolja od vunenih peškira. Pri vrhu stepeništa, odmah ispod Aes Sedai, Met je video hrpu leševa ljudi koji su nastradali od mačeva, a ne od ognja.
Džolina pogleda Meta dok joj se približavao, a po izrazu njenog lica reklo bi se da smatra kako je sve to što se desilo
„Moramo da krenemo", obrati se Met ženama. „Čitav grad je poludeo."
„Ne možemo da odemo", odvrati Džolina. „Ne možemo da prepustimo ove sluge na milost i nemilost rulji. Sem toga, moramo da pronađemo gazda Tobrada i da se uverimo da je dobro."
„Gazda Tobrad je gostioničar?", upita Met. Jedna ognjena kugla sevnu niz stepenište.
„Da“, kaza Džolina.
„Prekasno", reče joj Met. „Njegov mozak već je ukrasio zidove u prizemlju. Vidi, kao što rekoh,
Džolina se pokoleba. „Da."
„Ostavite ih", reče Met. „Ništa ne možemo da učinimo za njih."
„Ali ako sačekamo do zore...", kolebljivo zausti Džolina.
„I šta ćemo onda?“, upita Met. „Da spalimo svakoga ko pokuša da se popne uz ono stepenište? Stvarate buku ovde, što privlači sve više i više ljudi. Moraćete da ih sve pobijete kako biste ih zaustavili."
Džolina pogleda druge dve žene. „Vidi", obrati joj se Met. „Dole imamo ranjenog Crvenruku i nameravam da on iz svega ovoga izađe sa živom glavom na ramenima. Ovim ljudima ne možeš da pobegneš. Pretpostavljam da su tvoji Zaštitnici morali da pobiju onu gomilu na vrhu stepenište pre nego što ste se vas tri osetile dovoljno ugroženo da koristite Moć. Znaš koliko su rešeni."
„Dobro", reče Džolina. „Poći ću. Ali povešćemo dve služavke. Blerik i Fen mogu da ih nose."
Met uzdahnu - voleo bi da su Zaštitnicima sečiva slobodna, kako bi mogli da pomognu u slučaju nevolje - ali ništa ne reče. On klimnu Talmanesu i Tomu, nestrpljivo čekajući dok su Zaštitnici dizali dve vezane služavke i prebacivali ih preko ramena. Nakon toga, svi oni žurno siđoše niz stepenište za sluge, i to s Talmanesom na čelu a Metom na začelju. On začu vrištanje koje je zvučalo napola besno, a napola radosno kada seljani u podnožju stepeništa shvatiše da više neće biti ognja. Začuše se treska i dreka, a potom i otvaranje vrata, a Met se lecnu zamišljajući ostale sluge - vezane u kupaonici - kako umiru u rukama gomile.
Met i ostali izleteše u dvorište iza gostionice - i zatekoše Delarna na zemlji pored Kockice. Harnan je klečao pored njega. Bradati vojnik zabrinuto diže pogled. „Mete!", viknu. „Pao je iz sedla. Ja..."
Edesina ga ućutka tako što pritrča i kleknu pored Delarna. Sklopi oči, a Met oseti kako mu se medaljon ledi. Zadrhta kada zamisli Jednu moć kao curi iz nje i ulazi u onog čoveka. To je skoro jednako zlo kao umiranje, krvavi pepeo ako nije! On zgrabi medaljon ispod košulje.
Delarn se ukoči, ali onda oštro uzdahnu i otvori oči.
„Gotovo je“, kaza Edesina ustajući. „Biće slab od Lečenja, ali na vreme sam stigla do njega."
Harnan je prikupio i osedlao sve njihove konje, Svetlost ga blagoslovila. Dobar čovek. Žene uzjahaše, pa se osvrnuše da pogledaju gostionicu.
