Oluja na obzorju полностью

„I dalje me jure“, besno nastavi Met. „Onaj krvavi golam je tamo negde, znam da jeste, ali to čudo je samo deo svega toga. Mirdraali i Prijatelji Mraka, čudovišta i aveti. Jure me i progone me. Teturam se od jedne nedaće do druge, i otkad je sve ovo počelo, jedva mi polazi za rukom da sačuvam glavu na ramenima. Stalno pričam kako mi je jedino potrebno da nađem neku rupu negde da se kockam i pijem, ali to neće zaustaviti sve ovo što se dešava. Ništa neće.“

„Momče, ti si ta’veren“, kaza mu Tom.

„Nisam tražio da budem. Plamen me spalio, voleo bih da se svi oni pokupe i odu da gnjave Randa. On to voli.“ A onda odmahnu glavom, raspršivši sliku koja se obrazovala, u kojoj je video Randa kako spava u svom krevetu, s Min sklupčanom pored sebe.

„Zaista to misliš?" upita Tom.

Met se pokoleba. „Voleo bih da mislim", priznade. „To bi sve pojednostavilo."

„Laži nikada ne olakšavaju stvari, posmatrano dugoročno. Sem ako nisu upućene tačno pravoj osobi - obično ženi - u pravo vreme. Kada ih govoriš samome sebi, samo izazivaš nove nevolje."

„Ja sam onim ljudima doneo nevolje. U selu." Baci pogled prema zadnjem delu logora, gde su dva Zaštitnika stražarila pored i dalje vezanih služavki, koje nisu prestajale da se otimaju. Svetlosti! Odakle im snaga? To je neljudski.

„Mislim da se to nije desilo zbog tebe, Mete", zamišljeno kaza Tom. „O, ne sporim da te nevolje prate - kao da te Mračni lično prati. Ali Hinderstap... pa, dok sam pevao u onoj trpezariji, čuo sam neke odlomke razgovora. U tom trenutku nisu se činili značajnim, ali kada se osvrnem, rekao bih da su ti ljudi očekivali ono što se desilo - ili nešto nalik tome.“

„Kako su mogli da to očekuju?", upita Met. „Da se ovo ranije dešavalo, svi bi bili mrtvi."

„Ne znam", zamišljeno odgovori Tom. A onda se nečega seti i poče da pretura po unutrašnjoj strani svog ogrtača. „O, zaboravio sam. Možda i postoji nekakva veza između tebe i onoga što se desilo. Pošlo mi je za rukom da uzmem ovo jednom čoveku koji je bio previše pijan za svoje dobro." Zabavljač izvadi presavijeni list hartije i pruži ga Metu.

Met mršteći se prihvati hartiju, pa je razmota. Začkilji, kako bi na slaboj mesečini video o čemu je reč i nagnu se bliže hartiji, pa zastenja kada vide šta je na njoj - ne reči, već veoma tačan crtež Metovog lica, sa šeširom na glavi. Čak je i onaj medaljon u obliku lisičje glave bio nacrtan kako mu visi oko vrata. Krvavi pepeo.

Suzdrža se da ne pokaže razdraženost koju je osećao. „Zgodan čovek. Lep nos, pravi zubi, kicoški šešir."

Tom frknu. „Video sam neke ljude kako gradonačelniku pokazuju list hartije", nastavi Met presavijajući crtež. „Nisam video šta je bilo na njemu, ali kladim se da je reč o ovome. Šta je čovek od koga si ovo uzeo imao o tome da kaže?"

„Jedna strankinja u nekom selu severno odavde deli te hartije i nudi nagradu svakome ko te je video. Taj čovek je ovaj crtež dobio od jednog prijatelja, tako da nije mogao da je opiše, niti je znao ime te varoši. Ili ga je prijatelj držao u neznanju, želeći da sam pokupi nagradu, ili je bio previše pijan da bi upamtio."

Met tutnu hartiju u džep na kaputu. Praskozorje je počelo da rudi na istoku. Čitavu noć je presedeo, ali nije se osećao umorno. Samo... isceđeno. „Vraćam se", reče.

„Šta?“, iznenađeno upita Tom. „U Hinderstap?“

Met klimnu, ustajući. „Čim svane, moram da...“

Prekide ga prigušena psovka. On se munjevito okrenu, hvatajući se za ašandejri. Tomu se za tren oka noževi stvoriše u rukama. Fen, Džolinin saldejski Zaštitnik, beše opsovao. Stajao je sa šakom na balčaku, pogledom šestareći po tlu ispred sebe. Blerik je stajao pored Aes Sedai, mača isukanog i na oprezu.

„Šta je?“, šturo upita Met.

„Zarobljenice“, odgovori Fen.

Met se lecnu, shvativši da su one humkice što su bile na tlu pored Zaštitnika nestale. On dojuri do njih, psujući. Talmanesovo hrkanje stade kada ga larma probudi, pa se pridiže u sedeći položaj. Veze načinjene od Džolinine isečene haljine bile su na zemlji, ali služavke su nestale.

„Šta se desilo?" upita Met dižući pogled.

„Ja...“ Tamnokosi Zaštitnik delovao je zatečeno. „Nemam predstave. Maločas su bile ovde!“

„Jesi li zadremao?“, htede da čuje Met.

„Fen ne bi učinio tako nešto“, javi se Džolina, dižući se u sedeći položaj ispod svog ćebeta, staloženog glasa. I dalje je bila odevena samo u onaj kućni ogrtač.

„Momče“, kaza Tom, „nema ni minut kako smo obojica videli one devojke baš tu.“

Talmanes opsova i probudi dvojicu Crvenruku. Delarn je izgledao mnogo bolje i dok se dizao na noge činilo se kao da mu slabost od Lečenja jedva nešto malo smeta. Zaštitnici su zahtevali potragu, ali Met se samo okrenu prema selu u podnožju brda. „Odgovori su tamo“, kaza Met. „Tome, ti ćeš sa mnom. Talmanese, pazi na žene.“

„Nema nikakve potrebe da se na nas pazi, Metrime" progunđa Džolina.

„Dobro“, prasnu on. „Tome, ti si sa mnom. Džolina, ti pazi na vojnike. Bilo kako bilo, svi ima da ostanete ovde. Trenutno ne mogu da brinem o čitavoj družini."