Oluja na obzorju полностью

„Otvoreniji?", upita Tom. „Kako? Gradonačelnik je bio u pravu - jesu pokušali da nas upozore."

Met zagunđa, prilazeći da otvori kovčeg i pogleda svoje zlato. Bilo je na broju, baš kao što je gradonačelnik rekao. „Ne znam", reče. „Mogli su da postave znak upozorenja, ili tako nešto. Zdravo. Dobro došli u Hinderstap. Noćas ćemo vas ubiti i poješćemo vam krvavo lice ako ostanete nakon sutona. Probajte pite. Martna Bejli pravi sveže svakoga dana."

Tom se nije nasmejao. „Neukusno, momče. Previše je tragedije u ovom mestu za sprdanje."

„Baš smešno", odvrati Met. Izbrojao je onoliko zlatnika koliko je procenio da je dobra cena za hranu i kola, a onda - trenutak kasnije - tome je dodao još deset srebrnih kruna. Sve je to nagomilao u hrpicu na gradonačelnikovom pragu, pa zatvorio kovčeg. „Što su stvari tragičnije, to je meni više do smeha."

„Zar ćemo zaista da uzmemo ova kola?"

„Potrebna nam je hrana", odgovori Met i priveza kovčeg za zadnji deo kola. Pored buradi s pivom bilo je nekoliko velikih koturova belog sira i šest ovčjih butova. Hrana je lepo mirisala, a njemu su creva krčala. „Pošteno sam ih dobio na kocki." Pogleda seljake koji su prolazili ulicom. Kada ih je juče prvi put video, mislio je da im je korak spor zbog lenje naravi planinskih sela. Sada je shvatio da je posredi nešto potpuno drugačije.

Vratio se poslu i proverio remenje na konjima. „A uopšte me ne grize savest zbog kola i konja. Čisto sumnjam da će ovi seljani ikud putovati u budućnosti..."

Moiraina Damodred, koja je poginula zbog moje slabosti. Rand uspori Tai’daišara do koraka, prolazeći kroz ogromne kapije Bandar Ebana, dok ga je njegova pratnja sledila, a bojni redovi Aijela mu prethodili. Priča se da je gradski grb uklesan u kapije, ali pošto su bile široko otvorene, Rand nije mogao da ga vidi.

Bezimena Prijateljica Mraka kojoj sam odrubio glavu u onim murandijskim brdima. Zaboravio sam kako su izgledali ostali s njom, ali njeno lice nikada neću zaboraviti.

Spisak mu je promicao kroz glavu. To mu je sada već skoro svakodnevni obred - prisećanje imena svih žena koje su poginule od njegove ruke ili zbog njegovih postupaka. Ulica u gradu bila je od nabijene zemlje, ispresecana usecima od točkova na svakoj raskrsnici. Zemlja je bila svetlija nego što je navikao.

Kolaver Saigan, koja je umrla zato što sam je osiromašio.

Projahao je pored redova Domanaca, žena u prozirnim haljinama, muškaraca s tankim brkovima i u šarenim kaputima. Tu su uz puteve bili podignuti drveni pločnici, a ljudi su se gurali po njima gledajući šta se dešava. Rand je slušao kako se barjaci i zastave vijore na vetru. Izgleda da ih je mnogo u gradu.

Taj spisak uvek počinje Moirainom. To ga ime najviše boli, jer je nju mogao da spase. Trebalo je da je spase. Mrzi sam sebe zbog toga što je dopustio da se ona žrtvuje zarad njega.

Jedno dete siđe s pločnika i zatrča se na ulicu, ali otac ga uhvati za ruku i povuče nazad u gomilu okupljenog sveta. Neki su kašljali i mrmljali, ali većina gomile je bila nema. Zvuk koraka Randove vojske po nabijenoj zemlji delovao je kao grmljavina.

Je li Lanfear i dalje živa? Ako je Išamael mogao da se vrati, šta je s njom? U tom slučaju Moiraina je dala život uzalud, a njegov kukavičluk ga je još više pekao. Nikad više. Taj spisak će ostati, ali on nikada više neće biti preslab da učini ono što se učiniti mora.

Ljudi na onim pločnicima nisu mu klicali. Pa, on nije došao da ih oslobađa. Došao je da učini ono što se učiniti mora. Možda će tu zateći Grendal; Asmodean mu je rekao da je ona u toj zemlji, ali to je bilo tako davno. Ako je bude našao, možda će mu to umiriti grižu savesti zbog osvajanja.

Ima li on uopšte savest? Nije mogao da oceni.

Lija od Kosaida Carina, koju sam ubio, govoreći sebi da je to za njeno dobro. Za divno čudo Lijus Terin počeo je da poje s njim, izgovarajući taj spisak sa imenima, kao nekakav neobičan i ječeči napev u njegovoj glavi.

Ispred njega je veliki odred Aijela stajao i čekao ga na gradskom trgu s bakarnim vodoskocima u obliku konja koji skaču iz zapenušanog talasa. Jedan čovek na konju čekao ga je pored vodoskoka, okružen počasnom stražom. Bio je stamen, četvrtastog lica, naborane kože i sedokos. Čelo mu je bilo izbrijano i napuderisano, po običaju kairhijenskih vojnika. Dobrejn je od poverenja, makar onoliko koliko je to moguće za ma kog Kairhijenjanina.

Sendara od Gvozdene planine Taardada, Lamela od Dimnih voda Mijagoma, Andilin od Crvenih soli Gošijena.