Oluja na obzorju полностью

Nikada neće moći da promeni njegov smer. On nema poverenja u Aes Sedai - i to sa dobrim razlogom. Izgleda da ni u koga nema poverenja, sem možda u Min - ali Min se oduprla svim Kecuejninim pokušajima da je umeša u celu stvar. Ta devojka je tvrdoglava skoro kao Al’Tor.

Poseta pristaništu bila je beskorisna. Razgovori sa njenim doušnicima bili su beskorisni. Ako ubrzo ne učini nešto, svi su osuđeni na propast. Ali šta? Nasloni se na zgradu iza sebe, gledajući trouglaste barjake kako se pred njom vijore prema severu. Prema Pustoši i Al’Torovom usudu.

A onda joj nešto sinu, pa ona zgrabi tu misao kao žena koja se davi u podivljalim talasima. Nije znala sa čime je to povezano, ali to joj je jedina nada.

Okrenu se u mestu i žurno zaputi putem kojim je i došla, glave pognute, jedva se usuđujući da razmišlja o tome što je namerila. To bi vrlo lako moglo da ne uspe. Ako je Al’Tor zaista savladan svojim besom onoliko koliko ona strahuje, onda mu ni to neće pomoći.

Ali ako je zaista otišao tako daleko, onda mu ništa neće pomoći. To znači da nema šta da izgubi. Ništa sem čitavog sveta.

Probijajući se kroz gomilu i povremeno gacajući po blatnjavim ulicama da bi izbegla gužvu, na kraju je stigla do zamka. Neki Aijeli ulogorili su se u logoru koji su Dobrejnovi oružnici podigli pre njegovog povlačenja. Bivakovali su svuda redom - neki u dvorištu, neki u krilima zamka, a drugi u obližnjim zgradama.

Kecuejn pođe ka krilu koje je pripadalo Aijelima i niko je nije zaustavio. Među Aijelima je uživala povlastice koje nisu date ni jednoj drugoj sestri. Zatekla je Sorileu i ostale Mudre kako razgovaraju u jednoj biblioteci. Naravno, sedele su na podu. Sorilea klimnu Kecuejn kada ova uđe. Sva je bila kost i koža, ali niko ne bi za nju pomislio da je krlika. Ne sa tim očima, na licu koje je - premda opaljeno vetrom i suncem - premlado za njene godine. Kako to da Mudre mogu da žive tako dugo, a da ne dobiju bezvremenost koja odlikuje Aes Sedai? Na to pitanje Kecuejn nije mogla da odgovori.

Zbaci kapuljaču i pridruži se Mudrima, sedajući na pod i ne obraćajući pažnju na jastučiće. Pogledala je Sorileu pravo u oči. „Nisam uspela", reče.

Mudra klimnu, kao da je isto to mislila. Kecuejn prisili sebe da ne pokazuje razdraženost.

„Nema sramote u neuspehu", kaza Bair, „kada je neko drugi kriv za taj neuspeh."

Amis klimnu. „Kar’a’karn je tvrdoglaviji od svakog muškarca, Kecuejn Sedai. Nemaš toh prema nama."

„Sramota ili toh", kaza Kecuejn, „sve će uskoro biti nebitno. Ali nešto sam smislila. Hoćete li da mi pomognete?"

Mudre se zgledaše.

„Šta si to smislila?", upita Sorilea.

Kecuejn se nasmeši pa stade da objašnjava.

Rand se osvrnu, gledajući Kecuejn kako odlazi žustrim korakom. Verovatno je mislila da nije primetio kako se krije tu, pored ulice. Plašt joj je sakrivao lice, ali ništa nije moglo da sakrije to samouvereno držanje, čak ni nezgrapna obuća. Bez obzira na to što je bila u žurbi, delovala je tako da su joj se svi nagonski sklanjali s puta.

Ona se igra s njegovom zabranom sledeći ga tako po gradu. Međutim, nije joj video lice, pa ju je stoga pustio. Verovatno je bio loš potez to što ju je proterao, ali sada ne može da ga povuče. Ubuduće će samo morati da obuzdava svoju narav. Da je umota u led, dok mu ključa duboko u grudima, dobujući kao drugo srce.

On se opet okrenu prema pristaništu. Možda nema razloga da lično proverava raspodelu hrane, ali otkrio je da postoje malčice bolji izgledi da žito stigne do onih kojima je potrebno ako svi znaju da ga on drži na oku. To su ljudi koji su predugo bih bez kralja; zaslužuju da vide kako neko upravlja svim time.

Stigavši do keja, okrenu Tai’daišara da laganim korakom pođe duž pristaništa. Pogleda Aša’mana koji je jahao pored njega. Snažnog i četvrtastog lica, vitke ratničke građe, Nef je bio vojnik u Kraljičinoj gardi Andora pre nego što ju je zgađeno napustio za vreme vladavine „lorda Gebrila". Nef je potom nekako stigao do Crne kule, pa sada nosi i mač i Zmaja.

Rand će verovatno na kraju morati ili da pusti Nefa da se vrati svojoj Aes Sedai - on je bio među prvima koji su bili vezani - ili da je dovede sebi. Nikako nije želeo da mu još jedna Aes Sedai bude u blizini, premda je Nelavejra Demasijelin, inače Zelena, bila manje-više prijatna, kakve Aes Sedai znaju da budu.

„Nastavi", kaza Rand Nefu dok su jahali. Taj Aša’man je prenosio poruke i ugovarao sastanke sa Seanšanima i Bašerom.

„Pa, milostivi", reče Nef, „to mi samo osećaj govori, ali mislim da neće prihvatiti Katar za sastajalište. Svaki put kada lord Bašer ili ja pomenemo to mesto, postanu teški i krenu da tvrde kako moraju da traže dalja uputstva od Kćeri Devet meseca. Po njihovim glasovima reklo bi se da će ta uputstva glasiti da je to mesto neprihvatljivo."

Rand mu tiho odgovori: „Katar je ničija zemlja, niti u Arad Domanu, niti duboko u seanšanskim zemljama."

„Znam, milostivi. Pokušali smo. Dajem vam reč da smo pokušali."