Oluja na obzorju полностью

A zašto ona ne može da smisli odgovor na ono što joj je rekao? Zašto ne može da natera sebe da zaurla na njega kako greši? Uvek postoji nada. Možda je sebe ojačao kada je odustao od tog najvažnijeg osećanja - ali je tako doveo sebe u opasnost da izgubi sve razloge zbog kojih mari za ishod svojih bitaka.

Iz nekog razloga, ona ne može da nađe reči kojima bi mu odgovorila.

„U redu", kaza Met i razmota preko stola jednu od Rojdelovih najboljih karata. Talmanes, Tom, Noel, Džuilin i Mandevin privukli su svoje stolice za sto. Pored karte tog područja, Met je razmotao skicu okoline jednog grada osrednje veličine. Bilo mu je potrebno malo truda da nađe trgovca voljnog da mu skicira kartu Trastera, ali nakon Hinderstapa Met nije želeo da uđe u neki grad a da prethodno ne zna sa čime će se suočiti.

Metov paviljon bio je u senci borove šume, a dan beše svež. Vetar bi povremeno dunuo i kišica uvelih borovih iglica popadala bi s granja na tle, a neke iglice bi katkad zagrebuckale vrh šatora. Napolju su se vojnici dozivali a posuđe je zveketalo dok se ljudstvu delio ručak.

Met je proučavao kartu grada. Vreme je da prestane da se glupira. Čitav svet je rešio da se okrene protiv njega - u današnje vreme čak su i planinska sela postala smrtonosne klopke. Još će i cveće pored puta početi da se udružuje i da pokušava da ga pojede.

Zastade na tu pomisao, setivši se jadnog krpara koji je utonuo u onaj avetinjski grad. Kada je to jezivo mesto nestalo, za sobom je ostavilo livadu prepunu leptira i cveća. Plamen me spalio, pomislio je on.

Pa, Metrim Kauton nema namere za završi mrtav u nekoj zabiti. Ovoga puta će se pripremiti i biće spreman. Klimnu od zadovoljstva.

„Gostionica je ovde“, kaza Met, pokazujući kartu grada. „Stisnuta pesnica. Dva putnika, koji jedan drugoga ne poznaju, saglasili su se da je to dobra gostionica - najbolja od tri u gradu. Žena koja me traži nije ni pokušala da sakrije gde je odsela, što znači da zacelo misli kako je dobro zaštićena. Možemo da očekujemo stražare."

Met izvadi još jednu od Rojdelovih karata, na kojoj je bolje bio prikazan krajolik oko Trastera. Varoš beše podignuta u maloj udolini, okruženoj blago zatalasanim brdima pored jednog omanjeg jezera koje se napaja iz gorskih izvorišta. U jezeru se navodno mresti odlična pastrmka - koja je, kada se usoli, glavni trgovinski proizvod te varoši.

„Hoću tri odreda lake konjice ovde“, reče Met i pokaza gornji deo padine. „Neće se videti od drveća, ali istovremeno će imati dobar pogled na nebo. Ako vide crveni cvet noći, neka se zapute pravo niz glavni drum ovamo da bi nas spasli. S druge strane grada postavićemo stotinu ljudi sa samostrelima, kako bi pružili podršku konjici. Ako je cvet noći, umesto crven, zelen, konjica treba da upadne i da zauzme glavne puteve prema gradu, ovde, ovde i ovde.“

Met diže glavu i pokaza ka Tomu. „Tome, ti ćeš povesti Harnana, Fergina i Mandevina kao šegrte, a Noel može da bude tvoj sobar.“

„Sobar?“, upita Noel. Bio je to jedan poguren čovek, bez više zuba, s kukastim nosom. Ali takođe je prekaljen kao stari mač, koji se prenosi s kolena na koleno. „Šta će jednom zabavljaču sobar?"

„Dobro", kaza Met. „Možeš da mu budeš brat koji je istovremeno sluga. Džuiline, ti..."

„Čekaj, Mete", javi se Mandevin, češući se pored poveza preko oka. „Ja bi trebalo da budem šegrt za zabavljača? Nisam baš siguran da je moj glas prikladan za lepo pevanje. Siguran sam da si me čuo. A pošto imam samo jedno oko, čisto sumnjam da ću dobro žonglirati."

„Ti si nov šegrt", odvrati Met. „Tom zna da nisi nadaren, ali prihvatio te je iz sažaljenja, zato što se tvoja baba-tetka - s kojom si živeo otkad su ti roditelji tragično nastradali kada su ih pregazili preplašeni volovi - razbolela od detelinastih boginja i poludela. Počela je da te hrani otpacima sa stola i prema tebi se ponašala kao prema porodičnom psu, Marksu, koji je pobegao kada je tebi bilo svega sedam godina."

Mandevin se počeša po glavi. Kosa mu je bila prošarana sedima. „Ali zar nisam malo prestar da bih bio šegrt?"

„Besmislica", kaza mu Met. „Ti si mlad u srcu, a pošto se nikada nisi ženio - jedina žena koju si ikada voleo pobegla je s kožarevim sinom - Tomov dolazak u grad pružio ti je priliku da počneš iznova."

„Ali ja ne želim da ostavim svoju baba-tetku", pobuni se Mandevin. „Brinula se za mene od mog detinjstva! Nije pošteno da čovek napusti jednu stariju ženu samo zbog toga što se malo zbunila."

„Ne postoji nikakva baba-tetka", razdraženo prasnu Met. „To je samo legenda - priča koja prati tvoje lažno ime."

„Zar ne mogu da dobijem neku priču u kojoj imam više časti?" upita Mandevin.