Oluja na obzorju полностью

„Prekasno", odvrati Met, listajući hrpu hartije na svom stolu i tražeći pet listova gusto ispisanih sopstvenim rukopisom, koji izgleda kao da su vrane škrabale. „Sada nema menjanja. Pola noći sam proveo radeći na tvojoj priči. Tvoja je još najbolja od svih. Evo, upamti ovo." Pruži listove Mandevinu, pa onda uze još jednu hrpu hartije pa poče da lista kroz nju.

„Momče, jesi li siguran da nismo malo preterali sa ovim?", upita Tom.

„Tome, neću da opet budem iznenađen", odgovori mu Met. „Plamen me spalio, ali neću dozvoliti da se to opet desi. Dosta mi je toga da nepripremljen upadam u zamke. Nameravam da uzmem sudbinu u svoje ruke i da prestanem da bežim iz jedne nevolje u drugu. Vreme je da ja budem glavni."

„A to ćeš postići...?", upita ga Džulin.

„Pomoću dobro razrađenih lažnih imena i ličnih istorija", odgovori Met, pružajući Tomu i Noelu njihove hartije. „Krvavo hoću."

„Šta je sa mnom?", upita Talmanes. Oči su mu opet iskrile, premda je govorio potpuno iskrenim glasom. „Pusti me da pogađam, Mete. Ja sam putujući trgovac koji je nekada učio borilačko umeće sa Aijelima i došao sam u ovo selo jer sam čuo da je jedna od pastrmki koje žive u jezeru uvredila njegovog oca."

„Gluposti", kaza mu Met i pruži mu papire. „Ti si Zaštitnik."

„To je prilično sumnjivo", primeti Talmanes.

„ I trebalo bi da bude sumnjivo", odvrati mu Met. „Uvek je lakše pobediti nekoga u kartanju ako on razmišlja o nečemu drugom. Pa, ti ćeš biti naše nešto drugo. Jedan Zaštitnik koji prolazi kroz varoš nekim svojim tajanstvenim poslom nije toliko veliki događaj da bi privukao previše pažnju, ali svejedno će biti dobro skretanje pažnje onima koji znaju na šta da paze. Možeš da se ogrneš Fenovim plaštom. Kazao je da će mi ga pozajmiti; i dalje oseća grižu savesti zbog toga što je pustio one služavke da pobegnu."

„Naravno, ti mu nisi rekao da su one jednostavno nestale", dodade Tom. „I da nije bilo nikakvog načina da on spreči da se to desi."

„Nisam video svrhu u tome da mu kažem", odgovori Met. „Nema potrebe da budemo obuzeti onim što se dešavalo u prošlosti."

„Zaštitnik, je li?“, upita Talmanes, listajući svoj svežanj hartije. „Moraću da vežbam mrštenje."

Met ga bezizražajno pogleda. „Ti ovo ne shvataš ozbiljno."

„Šta si ono beše pitao? Da li neko uopšte ovo shvata ozbiljno?" Plamen spalio te iskrice. Je li Met zaista mislio da se taj čovek ne smeje? On se samo smeje iznutra. To najviše i izluđuje.

„Svetlosti, Talmanese", kaza mu Met. „Jedna žena u onom gradu traži Perina i mene. Zna kako izgledamo dovoljno dobro da može da nas nacrta tačnije nego što je moja majka ikada mogla. Od toga sam se naježio, kao da mi Mračni lično stoji iza ramena. A ja ne mogu sam otići u to plameno mesto, pošto su svi do jednog krvavog čoveka, žene i deteta u toj varoši videli moj lik na crtežu i obećano im je zlato za vesti o meni!

Možda jesam malo preterao s pripremama, ali nameravam da nađem tu osobu pre nego što stigne da naredi nekoj gomili Prijatelja Mraka - ili nečemu još gorem - da me zakolju na spavanju. Jesi li razumeo?"

Met ponaosob pogleda pravo u oči svakog u toj prostoriji, pa klimnu i pođe prema prema izlazu iz šator, ali zastade pored Talmanesove stolice. Tad se nakašlja, pa napola promumla: „Ti potajno gajiš veliku ljubav prema slikarstvu i želeo bi da pobegneš od tog života smrti, kojem si se posvetio. Na putu ka jugu, prošao si kroz Traster, umesto da ideš kraćim putem, zato što voliš planine. Nadaš se da ćeš čuti nešto o svom mlađem bratu, kojeg godinama nisi video i koji je nestao za vreme jednog lova u južnom Andoru. Prošlost je veoma teška. Pročitaj četvrtu stranicu."

Met požuri dalje, izlazeći iz šatora u hlad borova, mada je ipak video Talmanesa kako prevrće očima. Plamen ga spalio! Ima dobrih zapleta na onim stranicama!

Kroz borovo granje video je da je nebo oblačno. Opet. Kada će tome doći kraj? Met odmahnu glavom hodajući kroz logor i klimajući vojnicima koji su ga pozdravljali ili uzvikivali „lord Met“. Družina će tu boraviti čitav dan - ulogorena na

jednoj zabačenoj šumovitoj padini, pola dana marša od grada - dok se pripremaju za napad. Troigličasti borovi koji tu rastu visoki su i širokih grana, a od njihovog hlada nisko rastinje svedeno je na najmanju moguću meru. Šatori su bili podignuti oko borova, a vazduh beše svež i osećao se na smolu i treset.

Obilazio je bivak, proveravajući šta njegovi ljudi rade i starajući se da je sve kako treba. Ona stara sećanja, koja su mu Elfini podarili, toliko su se stopila s njegovima da skoro i da nije znao koji nagoni potiču od njih, a koji su njegovi.

Dobro se oseća zbog toga što je ponovo s Družinom; nije ni shvatao koliko su mu nedostajali. Biće lepo kada se opet ujedini sa ostatkom ljudi, odredima koje predvode Estean i Daerid. Uz malo sreće, oni će proći lakše od Meta.