Egeanin je bila tu i držala je čauru noćnog cveta na kojoj je Aludra radila. Aludrino lice s tim punim usnama namrštilo se od usredsređenosti dok je lagano lupkala po čauri. Egeanin je tamnu kosu pustila da izraste, tako da je s vremenom sve manje ličila na pripadnicu seanšanskog plemstva. Met i dalje ne zna kako da je zove. Ona želi da bude znana kao Lejlvin, a ponekad on o njoj misli tako. Glupo je da čovek promeni ime samo zato što mu neko drugi tako naredi, ali on je ni najmanje ne krivi zbog njene želje da ne ljuti Tuon. Tuon je krvavo tvrdoglava žena. On krenu da opet pogleda ka jugu, ali se obuzda. Krv i pepeo! Biće ona dobro.
U svakom slučaju, Tuon je sada otišla. Zašto onda Egeanin i dalje nastavlja s tom lakrdijom da sebe zove Lejlvin? Met ju je, pošto je Tuon otišla, čak jednom ili dva puta pozvao starim imenom, ali zaradio je samo strog ukor. Žene! Nemaju nikakvog smisla, što naročito važi za Seanšanke.
Met pogleda Bejla Domona. Mišićavi i bradati Ilijanac naslonio se na jedno drvo pored ulaza u Aludrin logor, odakle su se dva bela čaršava pružala levo i desno od njega. I dalje ga je upozoravao podignutom rukom. Kao da čitav taj logor nije Metov!
Ali Met nije ni pokušao da se progura pored njega. Ne može priuštiti sebi da uvredi Aludru. Ona je plameno blizu tome da završi osmišljavanje onih svojih zmajeva, a on namerava da budu njegovi. Ah - Svetlosti, kako mu ide na živce to što mora proći pored straža u sopstvenom taboru!
Aludra diže pogled, pa zadenu pramen kose za uvo. Ona primeti Meta, a onda opet pogleda svoj cvet noći i opet poče da ga lupa čekićem. Krvavi pepeo! Kada je to video, opet se setio zašto tako retko obilazi Aludru. Straža pred njenim delom logora dovoljna je sama po sebi, ali zar ta žena mora čekićem da lupka po nečemu što može da prasne i bukne u plamen? Zar nema nimalo pameti? Ali svi iluminatori su takvi. Što mi je Metov otac rekao, nisu im sva ždrebad na broju.
„Može da uđe“, kaza Aludra. „Hvala ti, gazda Domone."
„To zadovoljstvo jest meni, gazdarice Aludra“, odgovori Bejl, pa spusti ruku i prijateljski klimnu Metu. Met ispravi kaput, pa koraknu napred, nameračen da se raspita u vezi sa samostrelima. Ali nešto mi smesta privuče pažnju. Po tlu iza Aludre bio je rasprostrt niz uredno složenih stranica s mnoštvom crteža prepunih pojedinosti i spiskovima primedaba i brojeva pored njih.
„Jesu li to planovi za zmajeve?" željno upita Met. Spusti se na jedno koleno da bi pogledao te listove ne dodirujući ih. Aludra ume da bude nezgodna u vezi s tim.
„Da.“ I dalje je lupkala onim svojim čekićem. Pogledala ga je, delujući kao da joj je samo malčice nelagodno. Pretpostavljao je da je to zbog Tuon.
„A ovi brojevi?" upita Met, pokušavajući da ne obraća pažnju na njenu nelagodu.
„Potrepštine", odgovori ona, spusti čekić i pogleda valjkasti cvet noći sa svih strana, pa klimnu ka Lejlvin.
Krvavi pepeo, ali ti brojevi su ogromni! Planina ugljena, sumpora i... izmeta slepih miševa? Beleške na tim stranicama tvrde da se u severnom delu Maglenih planina nalazi jedan grad potpuno posvećen proizvodnji toga. Koji se to grad opredeljuje za sakupljanje ni manje ni više nego
Met odmahnu glavom. Kako li bi se obični ljudi poneli kada bi saznali da su njihovi veličanstveni cvetovi noći samo hartija, prah i izmet slepih miševa? Nije ni čudo što iluminatori tako kriju svoj zanat. To nije samo da bi sprečili takmace da otkriju njihove tajne. Što čovek više zna o postupku pravljenja tih njihovih stvari, to one bivaju manje čudesne a više obične.
„Ovo je mnogo potrepština", kaza Met.
„Čudo - to si tražio od mene, Metrime Kautone", odvrati mu ona, pa pruži onaj cvet noći Lejlvin i uze tablu za pisanje i unese neke pribeleške na list hartije privezan za tablu. „To čudo sam razgradila na spisak sastojaka. Reč je o podvigu koji je sam po sebi čudesan, je l’ da? Ne žali se na vrelinu kada ti žena ponudi sunce u svojim sastavljenim dlanovima."
„Meni ovo ne deluje ostvarljivo", promrmlja Met, ponajviše sebi u bradu. „Je li ova brojka predviđena cena?"
„Ja nisam pisarka", odgovori Aludra. „To su samo procene. Računice, izvela sam ih koliko sam mogla, ali ostatak će morati da preračunaju oni koji su stručniji za to. Ponovorođeni Zmaj, on može da priušti takvu cenu." Lejlvin je gledala Meta, sve vreme sa zanimljivim izrazom lica. Stvari su se i kod nje promenile zbog Tuon. Ali ne onako kako je on očekivao.
Pomen Randa dovede do toga da se one boje uskomešaju Metu pred očima, a on potisnu uzdah i rasprši ih. Možda Rand može da podnese takav trošak, ali
