Oluja na obzorju полностью

Ali neka Rand razbija glavu oko toga. Plamen ga spalio, bolje bi mu bilo da ceni ono kroz šta Met prolazi radi njega. „Ovo ne uključuje procenu radne snage", primeti Met, opet prelazeći pogledom preko hartije. „Koliko će ti zvonolivaca biti potrebno za ovaj poduhvat?"

„Svi kojih možeš da se dočepaš", šturo odgovori Aludra. „Zar mi nisi to obećao? Svi zvonolivci od Andora do Tira.“

„Valjda", odgovori Met. Nije zaista očekivao da će ga ona doslovce shvatiti. „Šta je s bakrom i kalajem? Nemaš procene za to."

„Potreban mi je sav."

„Sav... Kako to misliš, sav?"

„Sav", ponovi ona, jednostavno i spokojno kao da traži još pekmeza za kašu. „Svaka trunčica kalaja i bakra koju možeš da napabirčiš sa ove strane Kičme sveta." Zastade. „Možda to zvuči kao preveliki poduhvat."

„To krvavo jeste preveliki poduhvat", progunđa Met.

„Da", kaza Aludra. „Pretpostavimo da Zmaj ima vlast nad Kaemlinom, Kairhijenom, Ilijenom i Tirom. Ako mi obezbedi pristup svim rudnicima i zalihama bakra i kalaja u ta četiri grada, pretpostavljam da će mi to biti dovoljno."

„Svim zalihama metala", bezizražajno reče Met.

„Da."

„U četiri najveća grada na svetu."

„Da."

„A ti pretpostavljaš da će to biti dovoljno."

„Mislim da sam to i rekla, Metrime Kautone."

„Baš sjajno. Videću šta mogu da uradim glede toga. Bi li htela da i krvavi Mračni dođe da ti očisti cipele, kad smo već kod toga? Možda bismo mogli da iskopamo Artura Hokvinga i da ga dovedemo da zaigra za tebe."

Lejlvin ošinu Meta pogledom kada on spomenu Artura Hokvinga. Trenutak kasnije, Aludra završi s beleženjem, pa se okrenu i osmotri Meta. Obratila mu se ravnim, tek malčice neprijateljskim glasom. „Moji zmajevi, oni će biti velika moć za čoveka koji je posvećen ratu. Ti tvrdiš da je to što tražim preterano. To je samo ono što je neophodno." Pogleda ga pravo u oči. „Neću lagati pa reći da nisam očekivala ovu nehajnost od tebe, gazda Kautone. Pesimizam, on ti je drag prijatelj, da?"

„To nije pošteno", progunđa Met i opet pogleda crteže. „Jedva da ga poznajem. U najboljem slučaju, obični smo poznanici. Dajem ti reč da je tako."

Bejl na to frknu. Nije bilo moguće oceniti je li to bio smeh ili ruganje, a da se ne osvrne da mu pogleda lice. Met ga nije gledao. Aludra zuri u njega. Njih dvoje na trenutak pogledaše jedno drugo u oči, a Met shvati da je verovatno bio previše naprasit prema njoj. Možda je i njemu malo nelagodno u njenoj blizini. Malčice. Pre Tuon postali su prilično bliski. A je li to bol prikriven u Aludrinim očima?

„Žao mi je, Aludra", reče joj on. „Nije trebalo da ti se tako obraćam."

Ona slegnu ramenima.

A on duboko udahnu. „Vidi, znam da... pa, čudno je kako je Tuon..."

Ona odmahnu rukom i prekinu ga. „To nije ništa. Imam svoje zmajeve. Pružio si mi priliku da ih napravim. Drugo više nije bitno. Želim ti sreću."

„Pa“, kaza on, počeša se po bradi i uzdahnu. Najbolje je da to jednostavno prenebregne. „Bilo kako bilo, nadam se da ću moći da izvedem ovo. Tražiš mnogo stvari."

„Ovi zvonolivci i sirovine", kaza mu ona, „to mi je potrebno. Ni manje ni više. Uradila sam šta sam mogla bez sirovina. I dalje će mi biti potrebno da nedelje provedem u isprobavanju - najpre ćemo morati da napravimo jednog velikog zmaja kako bismo ga proverili, tako da ćeš imati dovoljno vremena da prikupiš sve ovo. Ali za to će biti potrebno mnogo vremena, a ti nećeš da mi kažeš kada će zmajevi biti potrebni."

„Aludra, ne mogu da ti kažem ono što ni ja ne znam“, odgovori Met i pogleda ka severu. Osećao je nekakvo čudno cimanje, kao da mu je neko zakačio udicu u utrobu i vuče je lagano - ali uporno. Rande, jesi li to ti, plamen te spalio? Boje se uskomešaše. „Ubrzo, Aludra“, odgovori joj, ni sam ne znajući zašto. „Nema vremena. Dakle, ubrzo."

Ona se pokoleba, kao da ču nešto u njegovom glasu. „Pa", kaza ona, „ako je već tako, onda moji zahtevi i nisu toliko preterani, da? Ako svet kreće u rat, kovačnice će uskoro biti potrebne da bi se pravile glave za strele i potkovice za konje. Bolje da ih posvetimo radu na mojim zmajevima. Uveravam te, svaki kojeg završimo vredeće kao hiljadu mačeva u bici."

Met uzdahnu, pa ustade i povuče rub šešira da je pozdravi. „Pa dobro", kaza. „Pošteno. Pod pretpostavkom da me Rand ne spali u krvavi čvarak istog trena kada ovo predložim, videću šta mogu da uradim."

„Bilo bi ti bolje da pokažeš poštovanje prema gazdarici Aludri", prekori ga Lejlvin, odmeravajući ga i otežući kao što je uobičajeno za Seanšane, „umesto što si tako drzak prema njoj."

„To je bilo iskreno!", pobuni se Met. „Bar taj poslednji deo. Plamen me spalio, ženo. Zar ne vidiš kada je čovek iskren?"

Ona ga pogleda, kao da pokušava da zaključi je li i ta izjava nekavo ruganje. Met prevrnu očima. Žene!

„Gazdarica Aludra je briljantna", strogo reče Lejlvin. „Ti ne razumeš kakav ti dar ona daje u obliku ovih planova. Ma, da Carstvo ima ovo oružje..."