Oluja na obzorju полностью

Onda stisnu zube, razrogači oči i usne mu se rastvoriše kao da je pod velikim pritiskom. Svetlost jednom blesnu, pa smesta nestade. Zavlada mrak. Min trepnu u toj iznenadnoj tami, pokušavajući da natera oči da se prilagode mraku. Ta silna Randova slika kao da joj se urezala u sećanje. Je li on to zaista učinio ono što ona misli da jeste? Da li je zaista kobnom vatrom sagoreo čitavu tvrđavu?

Svi oni ljudi, muškarci koji su se vraćali iz lova... žene koje su nosile vodu... vojnici na zidovima... konjušari ispred tvrđave...

Svu su nestali. Spaljeni iz Šare. Ubijeni. Zauvek mrtvi. Min se zatetura od užasa i pribi leđima uz jedno drvo da ne bi pala.

Tako mnogo života okončanih u trenu. Mrtvih. Uništenih. Randovom rukom.

Svetlost blesnu iz Ninaevinog smera, i Min se okrenu i vide da je Aes Sedai osvetljena tihim i mekim sjajem jedne kugle svetlosti što joj je lebdela nad rukom. Sada kao da i njene oči blistaju svojom svetlošću. „Razulario si se, Rande al’Tore“, izjavi ona.

„Radim ono što se učiniti mora“, odgovori on, sada iz mraka. Zvučao je iznureno. „Ispitaj ga, Ninaeva."

„Molim?“

„Budalu", odvrati Rand. „Da li je njena Prinuda i dalje tu? Je li Grendalin dodir nestao?"

„Mrzim ovo što si upravo učinio, Rande", procedi Ninaeva. „Ne. To nije dovoljno jaka reč. Prezirem to što si učinio. Šta se to s tobom desilo?"

„Ispitaj ga!“, opasnim glasom prošapta Rand. „Pre nego što me osudiš, hajde da najpre vidimo je li se mojim grehom dobilo išta sem mog prokletstva."

Ninaeva duboko udahnu, pa pogleda Ramšalana, kojeg je nekoliko Devica i dalje čvrsto držalo. Ninaeva pruži ruku, pa ga dodirnu po čelu i usredsredi se. „Nestalo je“, reče. „Izbrisano je.“

„Onda je mrtva“, kaza Rand iz mraka.

Svetlosti!, pomislila je Min, shvatajuči šta je on to učinio. On Ramšalana nije iskoristio kao glasnika, već kao mamac. Poslužio se tim čovekom da bi sebi mogao da dokaže da je Grendal mrtva. Kobna vatra potpuno sagoreva čoveka iz Šare, tako kao da se njegovi najskoriji postupci nisu ni odigrali. Ramšalan će se sećati da je bio kod Grendal, ali njena Prinuda više ne postoji. Na izvestan način, ubijena je pre nego što ju je Ramšalan posetio.

Min se dodirnu po vratu, gde su još bile modrice od Randove šake.

„Ne razumem", izusti Ramšalan, skoro cičeći.

„Kako da se boriš protiv nekoga ko je pametniji od tebe?“, prošapta Rand. „Odgovor je jednostavan. Postaraj se da taj neko pomisli da sediš za stolom naspram njega, spreman da igraš njegovu igru. A onda ga udari pravo u lice, što jače možeš. Dobro si mi poslužio, Ramšalane. Oprostiću ti to što si se lordovima Vivijanu i Kolzvelu hvalio da možeš da me obmanjuješ kako hoćeš.“

Ramšalan zatečeno klonu, a Device ga pustiše da padne na koleno. „Moj gospodaru!", kaza. „Te noći sam popio previše vina i...“

„Tišina", reče mu Rand. „Kao što rekoh, danas si mi dobro poslužio. Neću te pogubiti. Naći ćeš selo dva dana hoda južno odavde."

To rekavši, Rand se okrenu; u Mininim očima bio je samo senka koja promiče kroz šumu. Priđe kapiji i prođe kroz nju. Min pođe za njim, kao i Ninaeva. Device krenuše poslednje, ostavljajući Ramšalana da zgranuto kleči u šumi. Kada poslednja Devica prođe kroz kapiju, prolaz se zatvori, tako da je Ramšalanovo cvilenje u mraku zamrlo.

„Rande al’Tore, to što si učinio jeste nepočinstvo", kaza mu Ninaeva čim se kapija zatvori. „U onoj palati je živelo na desetine, ako ne i na stotine ljudi!"

„Svako od njih je Grendalinom Prinudom pretvoren u praznu lutku", odgovori Rand. „Ona nikada ne dopušta da joj se iko približi a da mu pre toga ne uništi um. Dečak kog je poslala da radi u zatvoru jedva da je spoznao delić muka na kojima je većina njenih mezimaca. Ona im ne ostavlja sposobnost razmišljanja ili delanja - sve što mogu da čine jeste da kleče i da joj se dive, i možda da obavljaju sitne poslove na njenu zapovest. Učinio sam im uslugu."

„Uslugu?" upita Ninaeva. „Rande, primenio si kobnu vatru! Spaljeni su iz postojanja!"

„Kao što rekoh", tiho odgovori Rand. „Uslugu. Ponekad priželjkujem isti taj blagoslov. Laku noč, Ninaeva. Spavaj što bolje možeš, jer je našem boravku u Arad Domanu došao kraj."

Min ga je gledala kako odlazi, želeći da potrči za njim, ali suzdržavajući se. Kada je izašao iz prostorije, Ninaeva klonu u jednu modru naslonjaču, pa uzdahnu i nasloni glavu na ruku. Min dođe da učini isto to. Sve do tog trena nije ni shvatala koliko je iscrpljena. U poslednje vreme, boravak u Randovoj blizini u potpunosti je iznuruje, čak i kada se on ne bavi ničim strašnim kao što je bilo ovo noćas.

„Volela bih da je Moiraina ovde“, tiho promrmlja Ninaeva, pa se ukoči kao da je time samu sebe iznenadila.

„Ninaeva, moramo da uradimo nešto“, kaza Min, gledajući Aes Sedai.

Ninaeva rasejano klimnu glavom. „Možda.“

„Kako to misliš?"