„Nema potrebe da se izvinjavaš, majko.“ I Sijuan je govorila ispod glasa i osmatrala okolinu kako bi proverila da li ih neko posmatra iz senki iza. Nijedna nije želela da se nađe pred Dvoranom raspravljajući o Srodnicama. „Znam da je trebalo da ti ih pomenem i ranije, ali to je delovalo kao obična sitnica. Nisam očekivala da će one devojke ikada razgovarati s nekom od njih. Ima toliko toga što treba da ti kažem. Morala sam pokušati da se odlučim i odaberem šta je najvažnije.“
Egvena se naprezala da ne uzdiše. To je, gotovo od reči do reči, bilo isto izvinjenje koje je Sijuan davala i ranije. Nekoliko puta. Pokušavala je da kaže kako se trudi da našopa Egvenu svojim dvadesetogodišnjim iskustvom Aes Sedai, pri čemu je više od deset bila Amirlin, a sve to u nekoliko meseci. Egvena se povremeno osećala kao guska koju tove za pijacu. „Pa, šta je to tako bitno večeras?"
„Garet Brin čeka u tvojoj radnoj sobi.“ Sijuan nije podigla glas, ali on je postao oštriji, kao i uvek kada je pričala o lordu Brinu. Ljutito je odmahnula glavom ušuškanom u duboku kapuljaču svoga ogrtača, i ispustila zvuk nalik frktanju mačke. „Taj je čovek došao cedeći se od snega, izvukao me je iz kreveta i jedva mi je dao vremena da se obučem pre nego što me je poseo na sedlo iza sebe. Ništa mi nije rekao; samo me je spustio na ivici logora i poslao me da te pozovem, kao da sam obična sluškinja!"
Egvena odlučno uguši nadu koja je rasla u njoj. Bilo je i previše razočaranja, a šta god da je dovelo Brina usred noći, sigurno da nije nešto što bi ona priželjkivala, već najverovatnije neka nevolja. Koliko je preostalo do granice s Andorom? „Hajde da vidimo šta hoće.“
Krećući prema šatoru koji su svi nazivali Amirlininom radnom sobom, čvršće je privila ogrtač. Nije drhtala, ali to što sebi nije dozvoljavala da oseća vrućinu ili hladnoću, nije značilo da će one i nestati. Mogle su da ostanu zanemarene sve do trenutka kada bi od sunčanice prokuvao mozak ili dok šake ili stopala ne bi počela da se raspadaju od promrzlina. Razmišljala je o onome što je Sijuan rekla.
„Nisi spavala ovde, u svom šatoru?“, oprezno je upitala. Druga žena se prema lordu Brinu odnosila kao neka vrsta služavke, veoma čudno, ali Egvena se nadala kako Sijuan neće dozvoliti svom tvrdoglavom ponosu da je dovede do nečega što bi mu dozvolilo sticanje prednosti. Nije mogla to da zamisli, ni od njega ni od nje, ali donedavno nije mogla da zamisli ni Sijuan koja bi prihvatala bilo koji deo takvog položaja. Još uvek nije mogla da dokuči zbog čega je to činila.
Glasno šmrknuvši, Sijuan šutnu sopstvenu suknju, pa gotovo pade pošto su joj cipele proklizale. Sneg, ugažen od bezbrojnih stopa, brzo se pretvarao u grubu ledenu ploču. Egvena je pažljivo birala kuda gazi. Svaki dan donosio je slomljene kosti koje su sestre, već umorne od puta, morale da Isceljuju. Upola zanemarivši sopstveni ogrtač, ponudila je ruku zarad podrške, koju je mogla koliko da primi toliko i da pruži. Sijuan ju je prihvatila, mrmljajući.
„Kad sam završila sa čišćenjem rezervnih čizama i drugog sedla tog čoveka, bilo je prekasno se probijem nazad po ovome. A nije da mi je ponudio išta više od ćebadi u jednom ćošku; ne Garet Brin! Naterao me je da ih sama iskopavam iz kovčega, dok se on izgubio samo Svetlost zna kuda! Muškarci su muka, a ovaj je najgora!“ Ne zastajući ni da bi uhvatila dah, promenila je temu. „Ne bi trebalo da dozvoljavaš Halimi da spava u tvom šatoru. Ona je još jedan par ušiju kojih se moraš paziti, jer uši su njuškala. Osim toga, imaš sreće da je još uvek nisi zatekla kako zabavlja nekog vojnika.“
„Veoma mi je drago što Delana može da se odrekne Halime preko noći“, odlučno odvrati Egvena. „Potrebna mi je. Osim ako misliš da će mi Nisao uspešnije Lečiti glavobolju u drugom pokušaju.“ Činilo se da joj Halimini prsti naprosto izvlače bol iz temena; bez toga uopšte ne bi mogla da zaspi. Nisaoini napori nisu imali baš nikakvog učinka, a ona je bila jedina Žuta kojoj je Egvena mogla da poveri svoje nevolje. Što se ticalo ostalih... Progovorila je još čvršćim glasom: „Čudi me da još uvek slušaš ta ogovaranja, dete. Činjenica da muškarci gledaju ženu ne znači da ih ona poziva, a to bi trebalo dobro da znaš. Videla sam nekoliko njih koji te merkaju, kezeći se pri tom.“ Postajalo joj je lakše nego ranije da koristi taj ton.
Sijuan joj uputi jedan zapanjen pogled iskosa, pa trenutak potom promrmlja izvinjenje. Možda je čak bilo i iskreno. U svakom slučaju Egvena ga je prihvatila. Lord Brin je veoma loše uticao na Sijuaninu narav, a pošto su ubacile Halimu u raspravu, Egveni je bilo drago što nije bila prinuđena da zauzme još stroži stav. Sama Sijuan rekla joj je kako ne treba da trpi besmislice, a sasvim sigurno nije morala da ih trpi od Sijuan, između svih njih.
