„Amirlin Tron.“ Krupnim koracima Romanda pređe preko tepiha i nađe se nadohvat ruke od Egvene, a sudeći po njenom izrazu lica, padalo joj je na pamet i da priđe bliže. „Ti si dojenče! Tvoja se zadnjica još uvek seća kada je poslednji put bila naprašena dok si bila polaznica! Pcsle ovoga, moći ćeš da se smatraš srećnom ako te Dvorana ne stavi u ćošak s nekoliko lutaka da se igraš njima. Ako želiš to da izbegneš, slušaćeš me i radićeš ono što ti kažem. Sad, sedi!“
U sebi, Egvena je ključala, ali je ipak sela. Bilo je prerano.
Oštro i zadovoljno klimnuvši glavom, Romanda se podbočila. Piljila je s visine u Egvenu, poput stroge tetke koja drži vakelu neposlušnoj nećaki. Veoma stroge tetke. Ili glavoseče kojeg boli zub. „Ovaj sastanak s Pelivarom i Aratelom moraće i da se održi, sada kad je već zakazan. Oni očekuju Amirlin Tron i to će i videti. Prisustvovaćeš uz svu pompu i dostojanstvo koju tvoje zvanje zaslužuje. I reći ćeš im da ću ja govoriti za tebe, posle čega ćeš držati jezik za zubima! Biće potrebna čvrsta ruka da nam ih ukloni s puta, kao i neko ko zna šta radi. Nema sumnje da će se Lelejna pojaviti svakog časa, i pokušaće da se ugura napred, no dovoljno je da se prisetiš u kakvoj se nevolji ona već nalazi. Provela sam ceo dan razgovarajući s drugim Predstavnicama, i čini se da je veoma verovatno da će Merililini i Meranini neuspesi vrlo čvrsto biti prikačeni Lelejni kada Dvorana bude sledeći put zasedala. Zato, ako se imalo nadaš da ćeš steći iskustvo koje će ti biti potrebno da ispuniš tu ešarpu, ta ti je nada u meni! Jesi li razumela?"
„Savršeno sam razumela“, reče Egvena glasom koji je, nadala se, bio pokoran. Ako pusti Romandu da govori umesto nje, više neće biti nikakvih sumnji. Dvorana i ceo svet će znati ko drži Egvenu al’Ver za gušu.
Romanda kao da ju je svrdlala pogledom pre nego što je kruto klimnula glavom. „Nadam se da jesi. Nameravam da uklonim Elaidu sa Amirlin Trona i neću dozvoliti da se to izjalovi samo zato što neko dete misli kako može da pređe ulicu a da ga niko ne drži za ruku.“ Prezrivo šmrknuvši, zabaci ogrtač i u jednom zamahu izgubi se iz šatora. Kada je to učinila, prepreka je nestala.
Egvena je sedela i mrštila se na ulaz u šator. Dete? Spaljena bila ta žena, ona je Amirlin Tron! Sviđalo se to njima ili ne, one su je uzdigle i moraće da žive s tim! Na kraju krajeva. Dočepavši kamenu mastionicu, ona je zavitla ka krilu na ulazu.
Lelejna se izmače, zamalo izbegavši da bude poprskana. „Neko se živcira“, začikavala ju je, ulazeći.
Ne tražeći dozvolu ništa više nego što je to učinila Romanda, ona prigrli Izvor pa izatka prepreku koja će sprečiti da neko načuje ono što je imala da izloži. Koliko je Romanda delovala besno, Lelejna je delovala zadovoljna sobom, trljajući ruke u rukavicama i osmehujući se.
„Pretpostavljam da ne moram da ti saopštavam kako je tvoja mala tajna razotkrivena. To nije lepo od lorda Brina, ali mislim da nam je suviše vredan da bi bio ubijen. Dobro je za njega da to mislim. Da vidimo. Pretpostavljam da ti je Romanda saopštila kako će sastanka s Pelivarom i Aratelom biti, ali da moraš nju pustiti da govori. Jesam li u pravu?“ Egvena se pomeri, ali Lelejna samo odmahnu rukom. „Nema potrebe da odgovaraš. Poznajem ja Romandu. Na njenu nesreću, saznala sam za ovo pre nje, samo što sam, umesto da dotrčim pravo kod tebe, ja pridobijala ostale Predstavnice. Želiš li da znaš moje mišljenje?“
Egvena je stiskala pesnice u krilu, gde, nadala se, neće biti primećene. „Pretpostavljam da ćeš mi ga saopštiti.“
„Nisi u situaciji da mi se tako obraćaš“, oštro reče Lelejna, ali već sledećeg trenutka ponovo se osmehivala. „Dvorana je nezadovoljna tobom. Veoma nezadovoljna. Čime god da ti je Romanda pretila a to je dovoljno lako zamisliti ja sam ona koja to može i da izvede. Romanda je, s druge strane, uznemirila svojim pretnjama veći broj Predstavnica. Zato, ako ne želiš da se nađeš s još manje ovlašćenja nego što je ovo malo što sad imaš, Romandu sutra čeka iznenađenje kada mene budeš imenovala da govorim u tvoje ime. Teško je poverovari da bi Aratela i Pelivar bili toliko budalasti da ovo stvarno sprovedu u delo, ali ima da im potprašim podvijene repove kad budem završila s njima.“
„A kako ja da znam da ti nećeš i pored toga ispuniti one pretnje?“ Egvena se nadala da njeno ljutito mrmljanje zvuči kao durenje. Svetlosti, kako je samo bila umorna od ovoga!
„Zato što sam rekla da neću“, odbrusi joj Lelejna. „Zar nisi do sada naučila da ti stvarno ne odlučuješ ni o čemu? Dvorana odlučuje, a to je između mene i Romande. Kroz jedno sto godina možda i narasteš da popuniš ešarpu, ali za sada tiho sedi i pusti nekoga ko zna šta radi da se postara za svrgavanje Elaide.“
Kada je Lelejna otišla, Egvena je ponovo sela piljeći u prazno. Ovog puta nije dopuštala svojoj ljutnji da proključa. Možda ćeš dovoljno porasti da popuniš ešarpu. Gotovo iste reči koje je Romanda upotrebila. Nekome ko zna šta radi. Da li je samu sebe zavaravala? Jedno dete koje će uništiti ono što bi iskusna žena lako obavila?
