Gotovo van vidika, napred, među drvećem, jahala je skupina muškaraca s kalpacima, grudnim ili bočnim oklopima, ali bez ikakve druge zaštite. Ogrtači su im slobodno lepršali uokolo; jedna šaka im beše u oklopnoj rukavici na uzdama, a druga zauzeta kratkim lukom koji je svaki od njih nosio, pa nije preostajalo ništa čime bi prikupili ogrtače da se malo zagreju. Bilo ih je još, dalje napred, kao i onih koji se nisu videli levo i desno i pozadi, sve u svemu još hiljadu njih, da izviđaju i pretražuju. Garet Brin nije očekivao izdajstvo od Andoraca, ali i ranije mu se događalo da pogreši, sam je to rekao, a Muranđani su bili sasvim drugačija priča. Sem toga, uvek je postojala mogućnost da je Elaida unajmila plaćenog ubicu, ili čak da se pojave Prijatelji Mraka. Samo je Svetlost znala kada bi neki Prijatelj Mraka mogao odlučiti da počne da ubija, ili zbog čega. Što se toga ticalo, mada je trebalo da su Šaidoi daleko odatle, činilo se da više niko nema pojma gde se oni nalaze, sve dok ne bi otpočelo ubijanje. Čak bi i razbojnici mogli da okušaju sreću ako bi pratnja bila premala. Lord Brin nije bio čovek koji bi se nepotrebno izlagao mogućim neprilikama, a Egveni je bilo drago zbog toga. Danas je želela da ima što više svedoka.
Ona sama jahala je pred barjakom, sa Šerijam i Sijuan i Brinom. Ostali su, izgleda, utonuli u sopstvena razmišljanja. Lord Brin je opušteno sedeo u sedlu, dok se izmaglica njegovog ujednačenog disanja ledila u tankom sloju na njegovom viziru, međutim, Egvena je mogla da vidi kako smireno proučava krajolik kojim su jahali. Za slučaj da mora da se bori za njega. Sijuan je jahala tako ukočeno da će imati modrice mnogo pre nego što budu stigli na odredište, ali piljila je ka severu kao da već može da vidi jezero, a ponekad je klimala ili odmahivala glavom. Ne bi to radila da nije bila uznemirena. Šerijam nije znala ništa više od onoga što će se dogoditi nego što su to znale Predstavnice, međutim, delovala je još uznemirenije od Sijuan, neprekidno se vrteći u sedlu i kriveći lice. Isto tako, zbog nečega su njene zelene oči isijavale bes.
Odmah iza barjaka išla je cela Dvorana Kule, u dvostrukoj koloni, noseći tako izvezenu svilu i tako bogata krzna i pliš, i ogrtače sa ogromnim Plamenom na leđima. Žene koje su retko nosile išta više od nakita izuzev prstena Velike zmije, danas su bile okićene najboljim draguljima koji su se mogli pronaći u kutijama za nakit po logoru. Njihovi Zaštitnici bili su još upečatljiviji prizor, samo zato što su nosili svoje ogrtače koji menjaju boju; činilo se da delovi muškaraca nestaju kada bi se ogrtač ustalasao na povetarcu. Pratile su ih sluge, po dvoje ili troje za svaku sestru, s najboljim konjima koji su se za njih mogli naći. Oni sami mogli bi da prođu kao neko niže plemstvo, da veliki broj njih nije vodio tovarne životinje; svaki kovčeg u logoru bio je prekopan da bi se oni odenuli u žive boje.
Možda zato što je bila jedna od Predstavnica koja nije imala Zaštitnika, Delana je sa sobom povela Halimu, na vatrenoj beloj ždrebici. Njih dve su jahale gotovo dotičući se kolenima. Ponekad bi se Delana nagnula ka Halimi da joj nešto kaže, mada se činilo kako je Halima suviše uzbuđena da bi je slušala. Halima je, navodno, bila Delanina pisarka, ali svi su verovali da je tu u pitanju milosrđe, ili možda prijateljstvo, koliko god da je to delovalo neverovatno, između dostojanstvene svetlokose sestre i tamnokose seljanke vatrene naravi. Egvena je bila videla Halimin rukopis, a on je ličio na neispisan švrakopis deteta koje tek uči slova. Danas je ona bila odevena bogato kao bilo koja sestra, s draguljima koji su bili dostojni Delaninih, a lako može biti da su od nje i poticali. Kad god bi joj nalet vetra raskrilio plišani ogrtač, otkrila bi se zapanjujuća količina poprsja, a ona se stalno smejala i nije žurila da ponovo prikupi ogrtač, odbijajući da prizna kako oseća hladnoću, baš kao što to nisu činile ni sestre.
Bar jednom je Egveni bilo drago zbog svih darova u odeći koji su joj bili dati, što joj je omogućilo da nadmaši Predstavnice. Njena zelenoplava svila bila je ispresecana belim prugama od sitnih bisera. Biseri su joj ukrašavali čak i nadlanice rukavica. U poslednjem trenutku Romanda joj je nabavila ogrtač postavljen hermelinom, a ogrlica i minđuše od smaragda i belih opala stigle su od Lelejne. Mesečevo kamenje u njenoj kosi donela je Dženija. Danas Amirlin mora da blista. Čak je i Sijuan delovala kao da se spremila za bal, u plavom plišu i bledožutoj čipki, sa širokom bisernom trakom oko vrata i još čipke u kosi.
Romanda i Lelejna predvodile su Predstavnice, jašući tako blizu stegonoše da se on napeto okretao preko ramena i povremeno terao svoga konja bliže jahačima pred njim. Egvena je uspela da se ne osvrne više od jednom ili dvaput, međutim, mogla je da oseti kako joj se njihovi pogledi utiskuju među lopatice. Svaka je mislila da ju je propisno uvezala, ali svaka od njih se pitala čije su veze jače. O, Svetlosti, ovo ne može da pođe naopako. Ne sada.
