„Kao što rekoh, to je naša najveća bojazan, ako su te priče tačne. A iako nisu. Aes Sedai se možda tajno okupljaju u Andoru sa stražom Kule. Aes Sedai s vojskom spremaju se da uđu u Andor. Suviše je često izgledalo kako Bela kula gađa jednu metu, samo da bismo mi ostali kasnije otkrili kako je sve vreme u pitanju bila neka druga. Teško mi je da zamislim da bi čak i Bela kula išla tako daleko, ali ako je ikada postojala meta zbog koje biste se vezale u čvor, onda je to Crna kula.“ Aratela se lagano stresla, a Egvena nije mislila da je to zbog hladnoće. „Bitka među Aes Sedai mogla bi da uništi zemlje miljama uokolo. Ona bitka mogla bi da uništi pola Andora.“
Pelivar skoči na noge. „Jednostavno rečeno, morate da krenete drugim putem.“ Glas mu je bio neočekivano visok, ali ništa manje odlučan od Aratelinog. „Ako moram da umrem da bih odbranio svoje zemlje i svoje ljude, onda bolje da to bude ovde nego tamo gde će izumreti i moje zemlje i moji ljudi.“
Povukao se kad je Aratela načinila umirujući pokret, i utonuo ponovo u svoju stolicu. Tvrdog pogleda, nije nimalo delovao kao da se umirio. Aemlin, punačka žena uvijena u tamnu vunu, klimala je glavom da se slaže s njim, kao i njen muž kojeg je krasila četvrtasta vilica.
Donel je piljio u Pelivara kao da mu ni ova misao nikada ranije nije pala na pamet, a nije bio usamljen. Neki od Muranđana koji su stajali počeše glasno da se raspravljaju, dok drugi ne počeše da ih utišavaju. Ponekad i uz mahanje pesnicom. Šta je spopalo te ljude da se udružuju sa Andorcima?
Egvena udahnu. Pupoljak ruže, otvara se ka suncu. Nisu je priznali za Amirlin Tron Aratela se približila tome da je uopšte ne primećuje koliko god je mogla, samo što je nije odgurnula u stranu! a opet, dali su joj sve što je mogla da poželi. Smireno. Sada je bio trenutak kada su Lelejna i Romanda očekivale da prozove jednu od njih da nastavi pregovore. Nadala se da su im stomaci vezani u čvor od iščekivanja koja od njih će to biti. Ali neće biti nikakvih pregovora. Nije moglo da ih bude.
„Elaida“, rekla je ravnim glasom, naizmenično odmeravajući Aratelu i plemstvo koje je sedelo, „ieste otmičarka koja je oskrnavila ono što leži u samom srcu Bele kule. Ja sam Amirlin Tron.“ Bila je iznenađena koliko je dostojanstveno zvučala, koliko smireno. Ali ne iznenađeno kao što bi to bilo nekada. Svetlost joj pomogla, ona jeste Amirlin Tron. „Mi idemo u Tar Valon da uklonimo Elaidu i da joj sudimo, ali to su poslovi Bele kule, a ne vaši, osim što treba da znate istinu. Ta takozvana Crna kula takođe je naša stvar; muškarci koji mogu da usmeravaju oduvek su bili posao Bele kule. Postaraćemo se za njih onako kako mi odlučimo, kada bude vreme za to, ali mogu vas uveriti da to nije sada. Prednost se mora dati daleko bitnijim stvarima."
Čula je pokretanje među Predstavnicama iza sebe. Stvarno vrpoljenje na klupama i oštro fijukanje razdvojenih sukanja koje su se nameštale. Bar su neke bile prilično uzdrmane. Pa, neke od njih jesu predlagale da se usput postaraju i za Crnu kulu. Nijedna nije verovala da tu ima jedva više od desetak ljudi, bez obzira na to šta su čule; na kraju krajeva, jednostavno nije bilo moguće da stotine muškaraca zaista želi da usmerava. A opet, možda je to bilo jer su shvatile kako Egvena neće naimenovati ni Romandu ni Lelejnu.
Aratela se namršti, možda osetivši naznake nečega u vazduhu. Pelivar se pomerio, spreman da se ponovo podigne, a Donel se mrzovoljno ispravio. Nije bilo druge nego da nastavi. Nikada nije ni bilo druge.
„Shvatam vašu zabrinutost“, nastavila je istim zvaničnim glasom, „i postaraću se za to.“ Kako je glasio onaj čudni borbeni poklič koji je Družina koristila? Da. Vreme je da se bace kockice. „Dajem vam ova uveravanja Amirlin Trona. Ostaćemo ovde mesec dana, da se odmorimo, a onda ćemo napustiti Murandiju, ali nećemo prelaziti granicu sa Andorom. Posle toga, Murandija neće imati više nikakvih teškoća zbog nas, a Andor uopšte neće imati muka. Sigurna sam“, dodala je, „da će muranđanske gospe i lordovi biti srećni da nas snabdeju potrepštinama zarad razmene za dobro srebro. Plaćamo pošteno.“ Nije imalo nikakve svrhe da se nagodi sa Andorcima ako bi joj Muranđani krali konje i napadali karavane za snabdevanje.
Muranđani, koji su nesigurno gledali oko sebe, u svakom slučaju su delovali kao da se lome između dve odluke. Tu se moglo zaraditi, najviše opskrbljivanjem tako velike vojske, a opet, s druge strane, ko bi mogao uspešno da se cenka oko onoga što tako velika vojska ponudi? Donel je delovao kao da će se stvarno ispovraćati, dok je Sajan, izgleda, nešto proračunavala. Posmatrači počeše da mrmljaju. Bilo je to više od mrmljanja, gotovo dovoljno glasno da i Egvena čuje.
