Na sreću, on se nije nasmejao zbog njene neposrednosti jedne seljanke. Mada je možda to pomislio. Ozbiljno ju je proučavao pre nego što je progovorio. Tiho. I on je znao da bude oprezan. „Nisu svi muškarci tračare. Reci mi, kada si poslala Meta na jug, jesi li znala da ćeš danas biti ovde?“
„Kako sam to mogla da znam pre dva meseca? Ne, Aes Sedai nisu sveznajuće, Talamanese.“ Nadala se nečemu što će je staviti u položaj na kome se našla, spremala se za to, ali nije znala, ne tada. Takođe se nadala da se on ne bavi ogovaranjem. Neki muškarci to ne rade.
Romanda krenu ka njoj odlučnim korakom, ledenog lica, međutim, presrete je Aratela, uhvativši Žutu Predstavnicu za ruku i ne puštajući je i pored Romandinog zaprepašćenja.
„Hoćeš li mi bar reći gde je Met?“, upita Talamanes. „Na putu za Kaemlin s kćerkom naslednicom? Zašto si iznenađena? Služavka će popričati s vojnikom kada zahvataju vodu iz istog potoka. Čak i ako je on užasni Zmajuzakleti", suvo je dodao.
Svetlosti! Muškarci su stvarno... neprikladni... ponekad. Najbolji od njih pronaći će način da kažu najpogrešniju stvar u najpogrešnijem trenutku, da postave pogrešno pitanje. Da se ne pominje namamljivanje služavki na ćeretanje. Bilo bi toliko lakše kada bi samo mogla da ga slaže, ali ostavio joj je dovoljno prostora i u okviru Zakletvi. Pola istine će biti dovoljno, a sprečiće ga da pojuri za Ebou Dar. Možda i manje od pola.
U udaljenom uglu paviljona, Sijuan je stajala razgovarajući s visokim mladim crvenokosim čovekom uvijenih brkova koji ju je odmeravao isto onako sumnjičavo kao i Segan. Plemići su obično znali kako Aes Sedai izgledaju. Ali samo je deo Sijuanine pažnje bio posvećen njemu. Pogled joj se neprekidno vraćao na Egvenu. Činilo se da viče glasno, kao savest. Lakše. Smicalice. Šta je značilo biti Aes Sedai. Ona nije znala za ovo danas, samo se nadala! Egvena ispusti uzdah napetosti. Spaljena bila, ta žena!
„Poslednje što sam čula jeste da jebio u Ebou Daru“, promrmljala je. „Ali mora da je do sada krenuo ka severu najbrže što može. On još uvek misli kako mora da me spasava, Talamanese, a Metrim Kauton neće propustiti priliku da se nađe na licu mesta samo da bi mogao kazati: ’Rekao sam ti’.“ Talamanes nije izgledao nimalo iznenađeno. „Pomislio sam da bi moglo dabude nešto tako“, uzdahnuo je. „Ja... osećam... nešto, već nekoliko nedelja.
Kao i drugi u Družini. Kao da sam mu potreban. U svakom slučaju, kao da treba da gledam prema jugu. To može biti vrlo čudno, pratiti jednog ta’verena."
„Pretpostavljam da može“, složila se, nadajući se da se ništa od njene neverice ne vidi. Bilo je dovoljno čudno razmišljati o Metu obešenjaku kao o vođi Družine Crvene ruke, a nekmoli kao o ta’verenu, a sem toga, ta’veren je sigurno morao da bude prisutan, makar u blizini, da bi imao ikakvog uticaja.
„Met je pogrešio u vezi s onim da ti je potrebno spasavanje. Nikada nisi ni nameravala da dođeš i zatražiš pomoć od mene, je li tako?“
I dalje je govorio tiho, ali je ipak brzo pogledao uokolo. Sijuan ih je još uvek posmatrala. A i Halima. Pejtr je stajao suviše blizu nje, duvajući i kočopereći se i gladeći brkove po tome kako joj je piljio niz haljinu, sasvim sigurno je nije zamenio za sestru! ali ona je samo upola obraćala pažnju na njega, bacajući duge poglede ka Egveni dok mu se toplo osmehivala. Sve ostale bile su zauzete, a nijedna nije bila u dometu sluha.
„Amirlin Tron teško može da pobegne i traži utočište, kako bih mogla? Ali postojala su vremena kada je bilo utešno znati da si tu“, priznala je. Nevoljno. Amirlin Tron teško da je potrebovala put za izbavljenje, ali to nije štetilo sve dok nijedna od Predstavnica nije znala za to. „Ti jesi bio prijatelj, Talamanese. Nadam se da će se tako i nastaviti. Zaista.“
„Bila si mnogo... otvorenija... sa mnom nego što sam očekivao“, polako joj je rekao, „zato ću ti reći nešto.“ Nije menjao izraz lica svakome ko bi posmatrao mora da je delovao opušten kao i ranije ali glas mu se spustio do šapata. „Potražio me je kralj Roedran, u vezi s Družinom. Čini se da se on nada kako će postati prvi pravi kralj Murandije. Hoće da nas unajmi. Obično ne bih na to ni pomišljao, ali nikada nema dovoljno novca, a uz ovo... ovo osećanje da smo potrebni Metu... Možda je bolje da ostanemo u Murandiji. Jasno je kao čisto staklo da si ti tamo gde želiš da budeš i da sve držiš u šaci.“
On ućuta kada jedna mlada služavka načini kniks i ponudi im začinjeno vino. Bila je u lepo izvezenoj zelenoj vuni i plišanom ogrtaču s pegavim zecom. Druge sluge iz logora sada su isto pomagale, bez sumnje da bi imale nešto da rade umesto da samo stoje i cvokoću. Okruglo lice mlade žene bilo je upadljivo naježeno od hladnoće.
