Segan se postavi tačno pred nju, s pesnicama na bokovima, sumnjičavo odmeravajući Sijuan. Egvena se brzo spusti. Amirlin nije mogla sebi da dopusti da skakuće uokolo poput devojke na plesu koja traži momka. Ružin pupoljakkoji se otvara. Smirenost. Dostojanstvo. Ti prokleti muškarci!
Segan, vitka žena duge tamne kose, delovala je kao da je zlovoljna od rođenja, večito nadurenih punačkih usana. Haljina joj je bila od dobre plave vune, skrojena da greje, ali je na grudima imala i previše jarkog zelenog veza, a rukavice su joj bile dovoljno drečave za Krpara. Ona odmeri Egvenu od glave do pete, napućivši usne, proučavajući joj lice s istom nevericom koju je pokazivala prema Sijuan. „Ono što si rekla za knjigu polaznica“, odjednom je progovorila. „Jesi li stvarno mislila na svaku ženu, koliko god stara bila? Bilo koja može da postane Aes Sedai u tom slučaju?"
To pitanje je bilo veoma drago Egveninom srcu, i čeznula je da joj odgovori kao i da joj počupa uši jer je izrazila sumnju ali baš tada se otvori majušni procep među okupljenim ljudima i blizu zadnjeg dela paviljona ukaza se Talamanes. Razgovarao je s Pelivarom! Stajali su ukočeno, kao dva mastifa koji još nisu sasvim spremni da pokažu zube; pa ipak su pazili da bi bili sigurni kako niko neće čuti ono što imaju da kažu. „Bilo koja žena, koliko god stara, kćeri“, odsutno se složila. Pelivar?
„Hvala ti“, reče Segan, pa brzo dodade, „majko.“ Nekako načini kniks, jedva nagoveštaj istog, pre nego što se užurbano udaljila. Egvena je piljila za njom. Pa, ipak je to bio neki početak.
Sijuan frknu. „Nemam ništa protiv da po mraku jedrim Zmajevim prstima, ako baš moram“, mrmljala je u pola glasa. „Raspravljale smo o tome; odmerile smo opasnosti, a izbor je ionako bio kao sadržaj galebovih creva. Ali ti si morala da zapališ vatru na palubi, čisto da bi bilo zanimljivije. Tebi nije dovoljno da mrežom hvataš bodljike. Ne, ti moraš da uz to uguraš i škarpinu u haljinu. Ne zadovoljavaš se što gaziš kroz jato srebrozubih...“
Egvena je prekide. „Sijuan, mislim da bih lordu Brinu morala da kažem kako si preko glave zaljubljena u njega. Jedino je pošteno da i on to zna, zar ne?“ Sijuanine plave oči se iskolačiše, a usta su joj poigravala, ali iz njih dopre samo hropac. Egvena je potapša po ramenu. „Ti si Aes Sedai, Sijuan. Pokušaj da pokažeš makar malo dostojanstva. I pokušaš da saznaš više o onim sestrama u Andoru.“ Gomila se ponovo razdeli. Vide Talamanesa na drugom mestu, ali još uvek na rubu paviljona. Ovog puta samog.
Pokušavajući da ne žuri, hodala je prema njemu ostavivši Sijuan, koja je još uvek hroptala. Lepuškast crnokosi sluga, čije nezgrapne vunene čakšire nisu mogle sasvim da sakriju lepo zategnute listove, ponudi Sijuan zadimljenu srebrnu kupu s poslužavnika. I druga posluga se kretala uokolo sa srebrnim poslužavnicima. Osveženje je ponuđeno, iako malo kasno. Bilo je prekasno za poljubac mira. Nije čula šta je Sijuan rekla kada je dočepala kupu, ali sudeći po tome kako se tip trgao i počeo užurbano da se klanja, mora da su ga dokačile bar neke od oštrih ljuspica njene ljutnje. Egvena uzdahnu.
Talamanes je stajao prekrštenih ruku, posmatrajući šta se događa i smeškajući se kao da se vrlo zabavlja, ali taj osmeh nije doticao njegove oči. Delovao je spreman da se smesta pokrene, ali oči su mu bile umorne. Kada je prišla, on klecnu s puno poštovanja, ali mu je glas zvučao pomalo podsmešljivo kada je rekao: „Danas si promenila granicu.“ Prikupio je ogrtač da se zaštiti od ledenog povetarca. „Oduvek je bila... promenljiva... između Andora i Murandije, bez obzira na to šta karte kažu, ali Andor nikada ranije nije došao na jug u ovolikom broju. Osim za vreme Aijelskog rata i rata Belih plaštova, u svakom slučaju, a tada su samo bili u prolazu. Kada jednom budu ostali ovde mesec dana, nove će karte pokazivati nove granice. Pogledaj kako se Muranđani guraju, grabeći se za Pelivara i njegove saputnike koliko i za sestre. Nadaju se da će steći nove prijatelje za novi dan.“
Egveni, koja je pokušavala da prikrije kako pažljivo posmatra one što možda gledaju nju, činilo se da su svi plemići, Muranđani i Andorci, zaokupljeni Predstavnicama dok se skupljaju oko njih. U svakom slučaju, imala je na umu nešto što je bilo malo važnije od granica. Za nju, ako ne i za plemiće. Osim na tren, ni od jedne od Predstavnica nije se moglo videti ništa više osim temena. Činilo se da nju primećuju samo Halima i Sijuan, a vazduh je bio ispunjen grajom poput one kakvu pravi jato uzbuđenih gusaka. Ona spusti glas i poče pažljivo da bira reči.
„Prijatelji su uvek važni, Talamanese. Ti si bio dobar prijatelj Metu, a čini mi se i meni. Nadam se da se to nije promenilo. Nadam se da nikome nisi rekao nešto što nije trebalo.“ Svetlosti, stvarno je bila napeta, inače ne bi bila toliko otvorena. Kako je počela, još će ga bez okolišanja pitati o čemu su on i Pelivar razgovarali!
