Želela je da baci pogled preko ramena. Tišina među Predstavnicama bila je zaglušujuća. Sijuan je piljila pravo preda se, čvrsto stežući suknje, kao da čistom silom tera sebe da nastavi da gleda napred. Ona je bar znala šta se pripremalo. Šerijam, koja nije, kraljevski je odmeravala Andorce i Muranđane, smireno, kao da je očekivala svaku reč.
Egveni je bilo potrebno da ih natera da zaborave devojku koju su videli pred sobom, i da čuju ženu koja čvrsto drži uzde moći. Ako ih sad i ne drži, držaće ih! Progovorila je čvrstim glasom. „Dobro upamtite. Ja sam donela odluku; vaše je da je prihvatite. Ili da se suočite sa onim što će, sasvim sigurno, biti posledica vašeg pada.“ Kada je završila, vetar nakratko poče da zavija, zatresavši šatorsko krilo, cimajući odeću. Neki među plemstvom koje je posmatralo stresoše se i jače priviše ogrtače, a ona se nadala da se nisu stresli samo zbog vremena.
Aratela razmeni poglede s Pelivarom i Aemlin, a sve troje su odmerili Predstavnice pre nego što su klimnuli glavama. Oni su verovali kako ona jednostavno prenosi reči koje su joj Predstavnice ubacile u usta! I pored toga, Egvena gotovo da je uzdahnula od olakšanja.
„Biće kako kažete“, reče plemkinja tvrdog pogleda. Ponovo se obraćala Predstavnicama. „Ne sumnjamo u reč Aes Sedai, naravno, ali morate da razumete što ćemo i mi ostati ovde. Ponekad ono što čujete nije ono što mislite da ste čuli. Mada to ovde nije tako, sigurna sam. Ali mi ćemo ostati dok vi ostajete.“ Donel je zaista delovao kao da će se svakog časa ispovraćati. Verovatno su njegove zemlje bile u blizini. Andorske vojske u Murandiji nisu bile poznate po tome da ikada išta plaćaju.
Egvena ustade, i mogla je da čuje šuškanje dok su Predstavnice ustajale za njom. „Onda je dogovoreno. Mi moramo ubrzo da krenemo ako hoćemo da se vratimo u sopstvene krevete pre mraka, ali posvetićemo vam nekoliko trenutaka. Ako se sada upoznamo malo bolje, možda ćemo izbeći neke kasnije nesporazume.“ A razgovor joj možda može pružiti priliku da stigne do Talamanesa. „O. Postoji još nešto što treba da znate. Sada je knjiga polaznica otvorena za svaku ženu, bez obzira na njene godine, ako prođe probu.“ Aratela žmirnu. Sijuan nije ni trepnula, mada se Egveni učinilo da je čula slabašno gunđanje. Ovo nije bilo deo onoga o čemu su raspravljale, ali nikada neće biti boljeg trenutka. „Hajdemo. Sigurna sam da svi želite da porazgovarate s Predstavnicama. Zvanični deo je završen.“
Ne čekajući da joj Šerijam ponudi ruku, ona siđe dole. Gotovo da je poželela da se nasmeje. Sinoć se bila uplašila da možda nikada neće stići do cilja, ali sada je već bila prešla pola puta, gotovo pola, a nije bilo ni približno teško koliko se plašila. Naravno, preostajala je i druga polovina.
Pošto je Egvena krenula, za trenutak se niko drugi nije pomerao. A onda Andorci i Muranđani, svi kao jedan, požuriše ka Predstavnicama. Izgleda da ih devojka Amirlin devojčica koja je bila samo lutka na koncu i dimna zavesa! nimalo ne zanima, ne kada su pred njima stajala bezvremena lica koja su makar pokazivala da su poveli razgovor s pravim Aes Sedai. Po dvoje-troje lordova i gospi guralo se oko svake Predstavnice, neki su, zahtevajući pažnju, uzdizali brade, drugi su pokorno povijali vratove, ali svi su bili odlučni u tome da ih saslušaju. Oštri povetarac raznosio je izmaglicu njihovog daha i poigravao se ogrtačima na koje su zaboravili zbog važnih pitanja kakva su imali da postave. Šerijam je isto bila saterana u ugao. Nju je zaustavio zajapureni lord Danel, koji je naizmenično crveneo i gegavo se klanjao.
Egvena povuče Šerijam podalje od čoveka uskih očiju. „Saznaj što neupadljivije sve što možeš o tim sestrama i stražarima Kule koji su u Andoru“, brzo joj je došapnula. Čim ju je pustila, Donel je se ponovo dočepao. Šerijam je stvarno delovala kao da je dobila pokoru, ali ubrzo se razvedrila. Donel nesigurno zažmirka kada je ona otpočela da ispituje njega.
Romanda i Lelejna, lica kao isklesanih od leda, pogledom su po gomili tražile Egvenu, ali svaku je pratilo po dvoje od plemstva koji su želeli... Nešto.
Možda uveravanja da u Egveninim rečima nema skrivenih značenja. Kako li su samo mrzele to da rade, ali koliko god da se uvijaju i izbegavaju a trudiče se! nije bilo načina da stvarno ne pruže to uveravanje a da je se pri tom ne odreknu na licu mesta. Čak ni njih dve neće ići tako daleko. Ne ovde, ne javno.
Sijuan skliznu bliže Egveni, pokornog izraza lica. Ali pogledom je besno šibala uokolo, možda tražeći Romandu ili Lelejnu da naiđu pa da ih dočepa na licu mesta, a onda može da se zaboravi i na zakon, običaje, pristojno ponašanje i to ko ih posmatra. „Šejin Čunla“, njen šapat ličio je na siktanje.
Egvena klimnu glavom, ali očima je tražila Talamanesa. Većina muškaraca i neke žene behu dovoljno visoki da ga sakriju. Uz to su se svi muvali uokolo... Propela se na prste. Gde li je nestao?
