Trudeći se da pazi na sunce napolju, polako je napravila krug po paviljonu. Plemstvo je i dalje saletalo Predstavnice, ali kretali su se od jedne do druge, kao da traže bolje odgovore, a ona je počela da primećuje sitnice. Donel je zastao dok je išao od Dženije do Morje, duboko se poklonivši Aemlin, koja je odvratila blagonaklonim klimanjem glavom. Sajan, koja se okretala od Takime, načinila je dubok kniks pred Pelivarom, a zauzvrat je dobila blagi naklon. Bilo je i ostalih, uvek Muranđana koji su ukazivali poštovanje Andorcima, koji su odvraćali jednako zvanično. Andorci su pokušavali da ne primećuju Brina, izuzimajući poneki mrk pogled, ali Muranđani su ga tražili, jedno po jedno i podalje od svih ostalih, a po pogledima njihovih očiju bilo je jasno da raspravljaju o Pelivaru, ili Arateli, ili Aemlin. Možda je Talamanes bio u pravu.
I ona je primala naklone i kniksove, mada nijedan nije bio tako dubok kao oni dati Arateli ili Pelivaru ili Aemlin, a nekmoli Predstavnicama. Pet ili šest žena joj je reklo koliko su zahvalne jer su stvari razrešeno tako mirno, mada, ako ćemo pravo, isto toliko njih je ispuštalo neke neodređene zvuke,
Čudni zovli je nesigurno slegalo ramenima kada bi ona sama iznela to mišljenje, kao da nisu sigurne da će se to stvarno završiti mirno. Njena ubeđivanja da hoće često su dočekivana grozničavim: „Svedost nam dala!“, ili malodušnim: „Ako je Svedost rada.“ Četiri su je nazvale majkom, a jedna od njih bez prethodnog oklevanja. Druge tri su rekle kako je baš lepa, da ima divne oči i da se skladno kreće, baš tim redom; to su možda bile prigodne pohvale za Egvenin uzrast, ali ne i za njen položaj.
Makar je našla jedno nepomućeno zadovoljstvo. Segan nije bila jedina koju je zagolicala njena objava u vezi s knjigom polaznica. Očito, to je bio razlog zbog koga je većina žena uopšte i razgovarala s njom. Na kraju krajeva, one druge sestre su možda i bile pobunjenice protiv Bele kule, ali ona je tvrdila da je Amirlin Tron. Njihovo zanimanje mora da je bilo veoma veliko kad su prelazile preko toga, mada nijedna nije želela da to pokaže. Aratela se tako namršteno raspitivala da joj se na licu ukazalo još bora. Aemlin je odmahivala prosedom glavom kada je dobila odgovor. Pitala je i punačka Sajan, praćena andorskom gospom oštrih crta lica po imenu Negara, a za njom lepuškasta krupnooka Muranđanka Dženet, pa ostale. Nijedna nije pitala radi sebe nekoliko ih je to brzo razjasnilo, pogotovo mlađe žene ali nedugo potom upitala je svaka od prisutnih plemkinja, a i nekoliko sluškinja, pretvarajući se da nude još začinjenog vina. Jedna, podrugljiva žena po imenu Nildra, poticala je iz logora Aes Sedai.
Egvena je bila prilično zadovoljna semenom koje je posejala među njima. Nije bila toliko zadovoljna muškarcima. Nekolicina je razgovarala s njom, ali samo kada bi se našli licem u lice i kada se činilo da nemaju drugog izbora. Promrljane reči o vremenskim prilikama, ili hvaljenje okončanja suše ili žalbe na iznenadni sneg, progunđana nada da će se uskoro rešiti teškoće s razbojnicima, možda poneki značajan pogled ka Talamanesu, i skliznuli bi dalje kao namašćena prasad. Jedan medved od čoveka, Andorac, po imenu Mačaran, sapleo se o sopstvene čizme pokušavajući da je izbegne. Na neki način, to teško da je bilo iznenađujuće. Žene su imale opravdanje, makar za same sebe, u knjizi polaznica, ali muškarci su imali samo pomisao da će, vide li ih da razgovaraju s njom, možda biti nakatranisani istom četkom.
To je stvarno obeshrabrivalo. Nije je bilo briga šta muškarci misle o polaznicama, ali je veoma želela da zna boje li se i oni, kao žene, da će se ovo na kraju završiti sukobom. Takve vrste strahova mogu veoma lako da same sebe ispune. Na kraju je odlučila kako postoji samo jedan način da to sazna.
Pelivar se okrenuo pošto je uzeo novu kupu vina s poslužavnika, pa se trgao, prigušivši krik, da ne bi udario u nju; da je stajala imalo bliže, morala bi mu stati na čizme. Vruće vino razli mu se po ruci u rukavici i poteče niz ukav kaputa, što je izazvalo psovku koja baš i nije bila prigušena. Dovoljno visok da bi se nadneo nad njom, on je to uspešno činio. Njegovo mrštenje pokazivalo je čoveka koji se sprema da po kratkom postupku otera neku dosadnu devojku. Ili čoveka koji je zamalo stao na crvenu guju. Ona se držala uspravljeno i usredsredila se da ga zamisli kao dečkića koji sprema neki nestašluk; to je uvek pomagalo; činilo se da većina muškaraca to može da oseti. Progunđao je nešto možda je to bio uljudan pozdrav, ili još jedna kletva malo je nakrivio glavu, a onda je pokušao da je zaobiđe. Ona se pomeri i stade pravo pred njega. On se pomeri unazad, a ona ga je pratila. Počeo je da deluje progonjeno. Odlučila je da ga malo omekša pre nego što mu postavi bitno pitanje. Zelela je odgovore, a ne novo mrmljanje.
„Mora da vam je bilo drago kada ste čuli da je kći naslednica na putu za Kaemlin, lorde Pelivare.“ Čula je da je nekoliko Predstavnica to pomenulo.
