Lice mu postade bezizražajno. „Elejna Trakand ima prava da podnese svoj zahtev za Lavlji presto", odvratio je ravnim glasom.
Egvena razrogači oči, a on ponovo odstupi, kao da je nesiguran. Možda je pomislio da je ljuta jer joj se nije obratio po njenom zvanju, ali ona to gotovo da nije ni primetila. Pelivar je podržao Elejninu majku kada je osvajala presto, a Elejna je bila potpuno sigurna da će podržati i nju. O Pelivaru je govorila s mnogo naklonosti, kao o omiljenom ujaku.
„Majko“, promrmlja Sijuan pored nje, „moramo da krenemo ako želiš da stignemo do logora pre zalaska sunca.“ Uspelo joj je da ove tihe reči zazvuče neodložno. Sunce je prešlo zenit.
„Po ovakvom vremenu ne treba biti napolju kada padne noć“, brzo dodade Pelivar. „Oprostićete mi, moram da pripremim polazak.“ Gurnuvši kupu na poslužavnik jednog sluge koji je upravo prolazio, malo je oklevao pre nego što se spustio u polunaklon, pa se žurno udaljio poput čoveka što se upravo izvukao iz stupice.
Egveni dođe da škrguće zubima od razočaranja. Šta je taj čovek stvarno mislio o njihovom dogovoru? Ako je to tako moglo da se nazove, uzimajući u obzir da ih je prisilila na to. Aratela i Aemlin su imale više moći i uticaja nego većina muškaraca, pa ipak su Pelivar i Kulhan i njima slični jahali s vojnicima; oni bi još uvek mogli učiniti da joj se ovo vrati pravo u lice poput burenceta ulja za lampe.
„Pronađi Šerijam“, zarežala je, „i reci joj da se svi popnu na konje sada, ne zanima me kako!“ Nije smela da pruži Predstavnicama jednu noć razmišljanja o onome što se danas dogodilo, da smišijaju i ostvaruju zavere. Moraju da se vrate u logor pre nego što sunce zađe.
Ispostavilo se da nije nimalo teško naterati Predstavnice da uzjašu; bile su nestrpljive da pođu koliko i Egvena, pogotovo Romanda i Lelejna, obe hladne poput vetra, sa očima poput olujnih oblaka. Ostale su bile slika i prilika hladnookog dostojanstva Aes Sedai, odišući staloženošću kao nekim prodornim mirisom, opet su tako brzo odlepršale do svojih konja da su plemići ostali da zapanjeno pilje u veselo odevene sluge koje su navrat-nanos pakovale tovarne konje, pokušavajući da ih sustignu što je brže moguće.
Egvena potera Daišara brzim korakom kroz sneg, a samo jedan njen pogled i klimanje glavom bili su dovoljni lordu Brinu, koji se postarao da pratnja održi tu brzinu. Sijuan na Beli i Šerijam na Krilatoj požuriše da joj se pridruže. Prelazili su dugačke deonice kroz snežni pokrivač, koji je stigao do konjskih gležanja, gde su konji gotovo prelazili u galop, Plamen Tar Valona se vijorio na ledenom vetriću, a čak i kada su morali da uspore, na mestima gde su konji tonuli do kolena kroz pokoricu, nastavljali su brzim hodom.
Predstavnicama nije ostalo ništa drugo nego da je prate, abrzina je sprečavala mogućnost međusobnog razgovora za vreme puta. Pri takvoj brzini nedostatak pažnje prema konju mogao bi doneti slomljenu nogu konju i slomljen vrat jahaču. I pored toga, Romanda i Lelejna su uspele da okupe svoje pratilje oko sebe, pa su se ova dva čvora koprcala kroz sneg okružena reprekama protiv prisluškivanja. Činilo se da njih dve sipaju tirade jedna na drugu. Egvena je lako mogla da pogodi o čemu. U stvari, i druge Predstavnice su uspele da neko vreme jašu zajedno, ponekad tiho razgovarajući i bacajući hladne poglede što na nju, što na sestre okružene saidarom. Jedino se Delana nije pridružila nijednom od tih kratkih razgovora. Ostala je blizu Halime, koja je konačno priznala da joj je hladno. Ukočenog lica, ta je seljanka držala ogrtač čvrsto obavijen oko sebe, ali je i dalje pokušavala da uteši Delanu, gotovo neprekidno joj nešto šapućući. Činilo se da je Delani potrebna uteha; obrve su joj bile spuštene, a na čelu joj se pojavila bora zbog koje je delovala gotovo kao da je ostarila.
Nije jedina bila zabrinuta. Ostale su prikrivale osećanja ukočenošću, odišući potpunom izveštačenošću, ali Zaštitnici su jahali poput ljudi koji pri svakom koraku očekuju da nešto najgore iskoči iz snega, nemirnim očima su osmatrali okolinu, dok su im ogrtači lepršali na vetru ostavljajući im slobodne ruke. Ako je Aes Sedai brinula i njen je Zaštitnik brinuo, a Predstavnice su bile suviše zaokupljene da bi razmišljale o smirivanju muškaraca. Egveni je laknulo kad je to videla. Ako su Predstavnice bile uznemirene, to je značilo da se još uvek nisu odlučile.
Kada je Brin odjahao da se posavetuje sa Unom, ona iskoristi priliku pa upita dve žene šta su saznale o Aes Sedai i straži Kule u Andoru.
