Sećanje na svetlost полностью

Bašer je pogleda krajičkom oka, pa klimnu glavom. „Mi kod kuće nemamo ništa ni nalik tome.“

„A šta je sa Arinelom?“

„Ne širi se ovoliko sve dok ne izađe iz Saldeje“, rasejano joj odgovori on. „Ovo je skoro kao okean koji se ovde skrasio da odvoji obalu od obale. Dođe mi da se nasmejem kada pomislim kako li je izgledala Aijelima kada su prvi put prešli Kičmu.“

Njih dvoje su neko vreme samo ćutali.

„Koliko je loše?" napokon upita Elejna.

„Loše“, odgovori Bašer. „Trebalo je da shvatim šta se dešava, plamen me spalio. Trebalo je da vidim.“

„Bašere, ne možeš da budeš spreman na sve.“

„Izvinjavam se“, odgovori joj on, „ali upravo bi trebalo da budem takav.“

Njihov marš istočno od Bremske šume odvijao se po planu. Spalili su mostove preko Erinin i Alguenje, a onda pobili veliki broj Troloka koji su pokušali da pređu za njima. Elejna je sada na putu koji prati reku do grada Kairhijena. Bašer je nameravao da tamo pripremi poslednji sukob s Trolocima, u brdima kuda prolazi poslednjih dvadeset liga puta južno od Kairhijena.

Senka ih je nadmudrila. Izviđači su primetili drugu troločku vojsku severno od njihovog trenutnog položaja, kako maršira prema istoku pravo prema gradu Kairhijenu. Elejna je povukla skoro sve branitelje iz tog grada kako bi popunila svoju vojsku. Grad je sada napunjen samo izbeglicama - i to je krcat kao što je Kaemlin bio.

„Kako im je to uspelo?“, upita ona. „Ti Troloci nisu mogli da dođu iz pravca Tarvinovog procepa.“

„Nije bilo vremena za to“, saglasi se Bašer.

„Još jedna Putokapija?" upita ona.

„Možda“, odgovori Bašer. „Možda i ne.“

„Onda kako?“ upita ona. „Odakle se ta vojska stvorila?" Ta troločka vojska bila je skoro dovoljno blizu da zakuca na gradske kapije. Svetlosti!

„Pogrešio sam kada sam razmišljao kao ljudsko biće“, odgovori joj Bašer. „Uračunao sam troločku brzinu, ali ne i to koliko Mirdraali mogu da im teraju. Glupa greška. Vojska u šumi mogla je da se podeli na dva dela, pa da polovina pođe severoistočnim putem koji kroz šumu vodi ka Kairhijenu. Jedino toga mogu da se setim.“

„Kretali smo se što smo mogli brže“, reče mu Elejna. „Kako su mogli da nas preteknu?" Njena vojska na raspolaganju ima kapije. Ne može da premesti sve vojnike pomoću njih, niti ima dovoljno usmerivača na raspolaganju da bi kapije bile dugo otvorene. Ali zato može da kroz njih premešta kola s potrepštinama, ranjenike i logorske sledbenike. To joj omogućava da se cela vojska kreće brzinom marša uvežbanih vojnika.

„Kretali smo se onoliko brzo koliko smo mogli, a da to bude bezbedno“, odgovori joj Bašer. „Ljudski zapovednik nikada ne bi poterao svoje snage u tako stravičan marš. Zemljište kroz koje su prolazili mora da je bilo grozno - morali su da pređu reke, da prođu kroz šume i močvare. Svetlosti! Mora da su tokom takvog marša ostali bez hiljada Troloka od čiste iznurenosti. Seni su se odvažile na to i sada su nas uhvatile u klešta. Moguće je da će grad biti uništen.“

Elejna zaćuta. „Neću dozvoliti da se to desi“, naposletku mu odgovori. „Ne opet. Ne ako to možemo da sprečimo.“

„Imamo li izbora?“

„Da“, reče mu Elejna. „Bašere, ti si jedan od najvećih vojskovođa u istoriji. Na raspolaganju imaš ono što niko ranije nije imao. Zmajeve, Srodnice, Ogijere koji su voljni da se bore... Ti možeš da nas izvučeš iz ovoga. Znam da možeš.“

„Iznenađujuće je koliko mi veruješ, a znamo se veoma kratko.“

„Rand ti veruje“, odgovori mu Elejna. „Bašere, čak i u najcrnjim trenucima - kada je sve oko sebe gledao s tamom u očima - tebi je verovao.“

Bašer je delovao uznemireno. „Ima načina.“

„Šta?“

„Krenućemo u marš i udariti na Troloke kod Kairhijena što brže možemo. Oni mora da su iscrpljeni. Ako nam pođe za rukom da ih brzo pobedimo, Pre nego što horda s juga stigne do nas, možda ćemo i imati neke izglede. Biće to teško. Severna vojska verovatno želi da zauzme grad, pa da ga koristi Protiv nas dok Troloci s juga budu pristizali.“

„Možemo li da otvorimo kapije pravo u grad i da ga branimo?“

„Čisto sumnjam“, odgovori Bašer. „Ne sa usmerivačima koji su ovoliko umorni. Sem toga, moramo da uništimo te Troloke na severu, a ne da im samo pružimo otpor. Ako im damo vremena da se odmore, oporaviće se od marša, pridružiće im se Troloci s juga, a onda će pomoću Gospodara straha razvaliti Kairhijen kao prezrelu bundevu. Ne, Elejna. Moramo da napadnemo i smrvimo tu severnu vojsku dok je još slaba; tek tada imamo izglede da se odupremo južnoj. Ako ne uspemo u tome, te dve vojske će nas uhvatiti između čekića i nakovnja i zgaziti.“

„Moramo se odvažiti na to“, reče mu Elejna. „Pripremi planove, Bašere. Nekako ćemo ih sprovesti u delo.“

Egvena zakorači u Tel’aran’riod.