Lan obiđe platnene zastore što su na ulazu zaklanjali pogled, pa klimnu dvojici šijenarskih zapovednika, koji su bili potčinjeni Agelmaru i vodili računa o tom srcu njihove vojske. Jedan od njih je proučavao karte rasprostrte po podu. Agelmar nije bio prisutan. Cak i vođa ponekad mora da spava.
Lan čučnu i zagleda se u kartu. Izgleda da će nakon sutrašnjeg povlačenja oni doći do mesta zvanog Krvavi izvori koje je ime dobilo po tome što zbog kamenja u rečnom koritu izgleda kao da je reka crvena. Kod Krvavih izvora imaće izvesnu visinsku prednost zbog brda oko njih, pa Agelmar hoće da tu pripremi napad na Troloke koristeći strelce i konjanike, koji će sarađivati. I naravno, biće spaljeno još zemlje.
Lan kleknu na jedno koleno i zagleda se u Agelmarove beleške o tome koja će se vojska gde boriti i kako će napadi biti raspoređeni?Bio je to odvažan plan, ali Lanu ništa nije delovalo neobično i uznemirujuće.
Dok je on gledao kartu, šatorsko krilo zašušta i Agelmar uđe, tiho razgovarajući sa gospom Els od Saldeje. Zastade kada ugleda Lana, pa joj se tiho izvini zbog toga što prekida njihov razgovor i priđe Lanu.
Agelmar nije bio poguren od iscrpljenosti, ali Lan je naučio kako da u njegovom držanju prepozna znake umora. Crvenilo očiju. Dah u kojem se blago oseća miris ravnokorena, biljke koja se žvaće da bi misli bile bistre kada je čovek predugo budan. Agelmar je umoran - ali umorni su i svi ostali u taboru.
„Odobravaš li to što vidiš, Dai Šane?“, upita Agelmar kleknuvši.
„Ovo je veoma ratoborno i napadno za jedno povlačenje.“
„Možemo li ikako drugačije?“, upita Agelmar. „Ostavljamo za sobom spaljenu zemlju, uništavajući Šijenar skoro kao da ga je Senka osvojila. Zagasiću taj pepeo troločkom krvlju.“
Lan klimnu.
„Balder ti se obratio?“, upita ga Agelmar.
Lan ga prodorno pogleda.
Agelmar se slabašno nasmeši. „Pretpostavljam da je to bilo u vezi s gubitkom lorda Jokate i njegovih ljudi?“
„Da.“
„To je sasvim sigurno bila greška“, reče Agelmar. „Baš sam se pitao hoće li me neko prozvati zbog nje; Balder je jedan od onih koji smatraju da ja nikada ne bih smeo da toliko pogrešim.“
„On misli da se previše naprežeš.“
„On je promućuran kada je reč o taktici“, odgovori Agelmar, „ali ne zna onoliko koliko misli da zna. Glava mu je puna priča o velikim kapetanima. Nisam ja bez mana, Dai Sane. Ovo neće biti moja jedina greška. Prepoznaću ih, kao što sam prepoznao ovu - i učiću iz njih.“
„Ipak, možda bi trebalo da više spavaš.“
„Sasvim sam zdrav, lorde Mandragorane. Znam gde su mi granice; proveo sam čitav život otkrivajući ih. Ova bitka će me doterati do mojih krajnjih granica, ali moram to da dopustim.“
„Ali...“
„Ili me smeni sa dužnosti, ili me pusti na miru“, prekide ga Agelmar. „Poslušaću savet - nisam budala - ali neću da se moje odluke dovode u pitanje.“
„U redu“, odgovori mu Lan dižući se na noge. „Verujem u tvoju mudrost." Agelmar klimnu i opet pogleda karte. Kada je Lan napokon pošao na spavanje, Agelmar je i dalje razrađivao svoje bojne planove.
Elejna je zatekla Bašera kako hoda istočnom obalom reke. Rečne obale su među retkim mestima koja joj i dalje deluju živo. U poslednje vreme toliko toga je beživotno - drveće koje ne lista, trava koja ne raste, životinje koje se grče u svojim jazbinama i ne izlaze iz njih.
Reke i dalje teku. To daje nekakav osećaj života, mada su biljke turobne.
Alguenja je jedna od onih varljivih moćnih reka koje iz daljine deluju krotko, ali mogu da povuku čoveka u vir i da ga zadrže dok se ne udavi. Sećala se kada je Brin jednom prilikom tome naučio Gavina, u jednom lovu u koji su pošli duž njenih obala. Obraćao se i njoj - možda pre svega njoj, mada je uvek pazio da ne pretera s kćeri naslednicom.
Elejna pođe niz stenovitu obalu prema Bašeru. Njeni stražari ostali su iza nje - Birgita trenutno nije s njima, pošto je sa odredima strelaca miljama nizvodno, gde marljivo zasipaju strelama Troloke koji prave splavove da bi prešli reku. Birgitini strelci i Talmanesovi zmajevi sjajno rade svoj posao kada je reč o nanošenju velikih gubitaka Trolocima, ali i dalje je samo pitanje vremena pre nego što njihova ogromna vojska pređe Alguenju.
Elejna je pre nedelju dana povukla sve svoje snage iz Andora, a ona i Bašer bili su veoma zadovoljni brzinom njihovog povlačenja. Sve dok nisu otkrili zamku.
„Neverovatna je, zar ne?" upita ona prilazeći Bašeru, koji je stajao na samoj obali.
