Sećanje na svetlost полностью

Svet snova oduvek je bio opasan i nepredvidljiv. U poslednje vreme je još gori. Veliki grad Tir čudno se odražavao u snu i zgrade su delovale istrošeno kao da su bile izložene stogodišnjoj oluji. Gradski zidovi sada su bili tek nešto malo viši od deset stopa, vrha zaobljenog i glatkog od naleta vetra. Zgrade među zidinama potpuno su propale, tako da su ostali samo temelji i parčad trošnog kamena.

Ježeći se od tog prizora, Egvena se okrenu prema Kamenu. Bar je on ostao kakav je bio. Visok, snažan i netaknut vetrovima. To joj je pružalo utehu.

Ona posla sebe u srce Kamena. Mudre su je čekale. I to joj je pružalo utehu. Cak i u ovom burnom i promenljivom vremenu one su stamene i postojane kao sam Kamen. Čekale su je Amis, Bair i Melaina. Načula je deo njihovog razgovora pre nego što su je primetile.

„Videla sam isto što i ona“, govorila je Bair. „Mada kroz oči svojih potomaka. Mislim da ćemo to sada sve videti, ako se vratimo treći put. To bi trebalo da bude obavezno.“

„Tri posete?“, upita Melaina. „To je zaista velika promena. I dalje ne znamo hoće li druga poseta pokazati ovo ili prethodnu viziju.“

Svesna da prisluškuje, Egvena pročisti grlo. One se okrenuše da je pogledaju, smesta začutavši.

„Nisam nameravala da smetam“, kaza Egvena prolazeći između stubova da im se pridruži.

„Nije to ništa“, odgovori joj Bair. „Trebalo je da pazimo šta pričamo. Napokon, mi smo tebe pozvale da nam se pridružiš ovde.“

„Drago mi je što te vidim, Egvena al'Ver“, reče joj Melaina i nasmeši joj se s ljubavlju. Ta žena je toliko odmakla u trudnoći da mora da je blizu porođaja. „Sudeći po izveštajima koje smo dobile, tvoja vojska je stekla veliki đi.“

„Dobro nam ide“, odgovori Egvena sedajući na pod s njima. „Melaina, i vama će se pružiti prilika.“

„Kar’a’karn odugovlači“, mršteći se odgovori Amis. „Koplja postaju nestrpljiva. Trebalo bi da napadnemo Slepnika.“

„On voli da se priprema i planira“, kaza Egvena, pa se pokoleba. „Ne mogu dugo ostati s vama. Imam sastanak s njim nešto kasnije danas.”

„U vezi sa čim?" upita Bair, radoznalo se naginjući ka njoj.

„Ne znam“, odgovori Egvena. „Našla sam njegovo pismo na podu u šatoru. Kaže da hoće da se vidimo, ali ne kao Zmaj i Amirlin, već kao stari prijatelji.“

„Reci mu da ne sme da odugovlači“, kaza joj Bair. „Ali sada moramo s tobom razgovarati o nekim stvarima.“

„O čemu?“, radoznalo upita Egvena.

„Jesi li videla nešto poput ovoga?“, upita Melaina usredsređujući se. Na podu između njih kamen se rascepi u sitne pukotine. Nametala je svoju volju Svetu snova, stvarajući tačno određeni prizor za Egvenu.

Egvena je isprva bila zbunjena. Pukotine u steni? Naravno da je viđala pukotine u stenju. A pošto su zemljotresi u poslednje vreme tako česti, te pukotine verovatno postaju još uobičajenija pojava.

Međutim, ipak ima nečeg upadljivog u vezi s tim naprsnućima pred njom. Egvena se nagnu i vide da se ti procepi naizgled pružaju u ništavilo. Duboko crnilo. Neprirodno duboko.

„Šta je to?" upita Egvena.

„Naši ljudi kažu da viđaju ovakve stvari“, tiho odgovori Amis. „Oni koji se bore u Andoru i oni koji su u Spaljenim zemljama s Random al’Torom. Liče na pukotine u samoj Sari. Ostaju tako mračne nekoliko trenutaka a onda mrak čili i za sobom ostavlja obična naprsnuća.“

„To je veoma opasan znak“, dodade Bair. „Poslale smo jednu od naših da se raspita u Krajinama, gde se Lan Mandragoran bori. Izgleda da su pukotine tamo najuobičajenije.“

„Najčešće se javljaju tamo gde Gospodari straha ratuju“, javi se. „Kada koriste tkanje zvano kobna vatra.“

Egvena se zagleda u tu tamu i zadrhta. „Kobna vatra slabi Saru. Za rata Moći, čak su i Izgubljeni počeli da strahuju od njene upotrebe, da ne bi rasenili čitav svet.“

„Moramo da prenesemo svim svojim saveznicima“, kaza Amis, da ne smemo da koristimo ovo tkanje.“

„Ono je već zabranjeno za Aes Sedai“, odgovori Egvena. „Ali razglasiću da niko i ne pomisli da prekrši to pravilo.“

„To bi bilo pametno“, saglasi se Melaina. „Zaključila sam da su Aes Sedai za neke koji imaju tako mnogo pravila ponašanja, veoma umešne u zanemarivanju smernica ako im to okolnosti dozvoljavaju.“

„Verujemo našim ženama“, reče joj Egvena. „Vezane su Zavetima; ali u ostalim slučajevima moraju se voditi svojom pameću. Da Moiraina nije bila voljna da zaobiđe ovo pravilo, Perin bi sada bio mrtav - a bio bi i Met, da Rand nije u potpunosti prenebregao to pravilo. Ali ipak ću porazgovarati sa ženama.“

Kobna vatra je muči. Ne to što ona uopšte postoji ili što radi to što radi. Ništa nije u tolikoj meri opasno kao što je kobna vatra. Ali šta joj je ono beše Perin kazao u snu? To je samo još jedno tkanje...

Deluje joj kao da nije pošteno to što Senka ima slobodan pristup takvom jednom oružju, koje rastače Saru dok se koristi. Kako da se bore protiv njega, kako da odgovore na njega?

„Egvena al'Ver, to nije jedini razlog zašto smo te pozvale“, reče joj Melaina. „Jesi li primetila promene u Svetu snova?“

Egvena klimnu. „Oluja se ovde pogoršala.“