Sećanje na svetlost полностью

„Nemojte biti nezadovoljni“, obrati im se Bao. „Znam da ste se potrudili da neke od njih uhvatite žive zarad mene, ali oni bi bili loši inakali. Nisu odgojeni za to, a dok ovaj rat traje, nećemo imati vremena da ih naučimo. To što sam ih sada ubio prava je milost u poređenju sa onim što bi morali da izdrže. Sem toga, ova ovde, ova... Aes Sedai... poslužiće našoj svrsi.“

Maska u koju se Leanino lice pretvorilo napuče i uprkos velikoj daljini Egvena je jasno videla njenu mržnju. Bao ju je i dalje držao za bradu. „Ti si prelepo stvorenje“, kaza on. „Nažalost, lepota je beznačajna. Aes Sedai, ti ćeš Lijusu Terinu preneti poruku od mene. Prenećeš poruku čoveku koji sebe zove Ponovorođenim Zmajem. Reci mu da sam došao da ga ubijem i da ću, čineći to, položiti pravo na ovaj svet. Uzeću ono što je i trebalo da bude moje. Reci mu to. Ispričaj mu šta si videla i opiši kako izgledam. Prepoznaće me.

Baš kao što su ljudi ovde njega očekivali s proročanstvom, baš kao što su ga zasuli slavom, tako je narod moje zemlje očekivao mene. Ispunio sam njihova proročanstva. On je lažan, a ja sam istinski. Reci mu da ću napokon dobiti svoje zadovoljenje. Neka dođe pred mene, da možemo da se suočimo. Ako to ne bude učinio, ubijaću i uništavaću. Zarobiću njegove ljude, porobiću njegovu decu, uzeću njegove žene za svoje. Jedno po jedno, slomiću, uništiti ili ću ovladati svime što je on ikada voleo. Jedini način da on to izbegne jeste da dođe i da se suoči sa mnom.

Ispričaj mu to, mala Aes Sedai. Reci mu da ga stari prijatelj čeka. Ja sam Bao, ja sam Vild. Onaj Kojeg Samo Zemlja Poseduje. Zmajoubica. On me poznaje pod imenom koje sam prezreo, imenom Barid Bel.“

Barid Bel?, pomislila je Egvena, prisećajući se šta je naučila u Beloj kuli. Barid Bel Medar... Demandred.

Oluja u vučjem snu podložna je promenama. Perin je sate proveo lutajući Krajinama, u poseti čoporima vukova dok je trčao niz suva rečna korita i preko skršenih brda.

Gaul je brzo učio. Naravno, ne bi ni tren izdržao protiv Koljača, ali bar je naučio kako da sprečava da mu se odeća menja - mada mu je veo i dalje sam od sebe padao preko lica svaki put kada bi se prenuo zbog nečega.

Njih dvojica su jurili kroz Kandor, sevajući kroz vazduh dok su se kretali s jednog brda na drugo. Oluja je ponekad bila snažna, a ponekad slaba. Kandor je povremeno bio jezivo miran. Travnate visoravni bile su zastrte svakakvim smećem. Satorima, crepovima, jedrom nekog velikog broda, pa čak i kovačkim nakovnjem vrhom zarivenim u jednu blatnjavu padinu.

Opasno snažna oluja može da se razduva u svakom delu vučjeg sna i da pokida gradove ili šume. Našao je tairenske šešire oduvane čak do Šijenara.

Perin se zaustavi na vrhu jednog brda. Gaul munjevito dojuri do njega. Koliko dugo oni već tragaju za Koljačem? S jedne strane, činilo mu se da je prošlo tek nekoliko sati. S druge... koliko li su zemlje prešli? Već su se tri puta vraćali do svoje zalihe hrane kako bi jeli. Da li to znači da je prošao jedan dan?

„Gaule“, zapita ga Perin, „koliko dugo mi već ovo radimo?“

„Ne bih mogao da kažem, Perine Ajbara“, odgovori Gaul. On baci pogled ka suncu, mada ga tu nije bilo. „Dugo. Hoćemo li morati da stanemo i da spavamo?“

Bilo je to dobro pitanje. Perinu creva odjednom zakrčaše i on im napravi jelo od suvog mesa i parčeta hleba. Dao je malo i Gaulu. Hoće li ih prizvani hleb u vučjem snu hraniti, ili će jednostavno nestati pošto ga pojedu?

Ovo potonje. Hrana je nestajala još dok ju je Perin jeo. Moraće da se oslanjaju na potrepštine koje su doneli, a možda da uzmu još od Randovih Aša’mana za vreme svakodnevnog otvaranja onog prolaza. Ali sada se premestio do njihovih uprtnjača, izvadio nešto suvog mesa, pa se vratio na sever kod Gaula.

Sedajući na padinu da bi opet jeli, on je počeo da razmišlja o snoklinu. Nosio ga je sa sobom, ali ga je isključio onako kako mu je Lanfear pokazala. Sada nije bilo kupole, ali mogao bi da je načini kada bi to hteo.

Lanfear mu ga je skoro dala. Sta li to znači? Zašto li ga iskušava i zašto li mu se ruga?

On otkide parče suvog mesa. Je li Faila dobro? Ako Senka otkrije šta ona radi... Pa, voleo bi da makar može da je obiđe.

On otpi dubok gutljaj iz svoje mešine s vodom, a onda mislima potraži vukove. U Krajinama se okupilo na stotine njih, ako ne i na hiljade. Pozdravio je obližnje čopore, šaljući svoj miris izmešan sa svojom slikom. Stiglo mu je desetak odgovora koji se nisu sastojali od reči, ali njegov um ga je tako razumeo.

Mladi Biče! To mu je uputio vuk zvani Bele Oči. Poslednji lov je nastupio. Da li ćeš nas predvoditi?

U poslednje vreme, mnogi ga to pitaju, a Perin nije znao kako to da protumači. Zašto vam je potrebno da vas ja predvodim?

Biće to tvoj zov, odgovorio mu je Bele Oči. Tvoje zavijanje.