Sećanje na svetlost полностью

Gaul klimnu. Perin oprezno pođe za Srcotragačicom, dižući se kroz vazduh nošen mišlju. On pokuša da obrazuje još jedan zid između sebe i nje, ali bilo mu je preteško da održava odgovarajuću sliku dok se kretao. Umesto toga, držao se podalje od nje i između sebe i Izgubljene postavio je prazan smeđezeleni zid, nadajući se da će ona to smatrati tek neobičnom sitnicom ako kojim slučajem pogleda nadole.

Ona pođe brže, a Perin se napregnu da bi je sustigao.

On spusti pogled i utroba mu se prevrnu kada ugleda kako se Merilorsko polje sve više smanjuje. A onda je potamnelo i nestalo u crnilu. Nisu prošli kroz oblake. Dok je zemljište nestajalo, nestajali su i oblaci, a njih dvoje su ušli u nešto crno. Tačkice svetlosti pojaviše se svuda oko Perina. Žena zastade iznad njega i na nekoliko trenutaka ostade da visi u vazduhu pre nego što pohrli udesno.

Perin opet pođe za njom, bojeći sebe - kožu, odeću, sve - u crno, kako bi se sakrio. Žena priđe jednoj tačkici svetlosti toliko da sebna raširila i preplavila nebo pred njom.

Srcotragačica pruži ruke i pritisnu ih o to svetlo. Mrmljala je sebi u bradu. Osećajući potrebu da čuje šta ona to govori, Perin se usudi da joj priđe bliže, mada se bojao da mu srce kuca toliko glasno da će ga odati.

„... Uzme od mene?" govorila je ona.. „Misliš da mi je stalo do toga? Daj mi i lice kao slomljeni kamen. Sta me je briga? To nisam ja. Moridine, preoteću tvoje mesto. Biće moje. Ovo lice ih je samo navelo na to da me potcene. Plamen te spalio.“

Perin se namršti. Nije mu baš bilo jasno šta ona to priča.

„Samo vi šaljite svoje vojske na njih, budale jedne“, nastavila je da gunđa. „Ja ću ostvariti veću pobedu. Buba može da ima hiljadu nogu, ali samo jednu glavu. Uništi tu glavu i pobedićeš. Sve što vi radite svodi se na odsecanje nogu, budale jedne. Glupe, bahate, izluđujuće budale. Dobiću ja ono što zaslužujem; ja ću...“

Prenu se, pa se okrenu. Perin - uplašeno - smesta posla sebe nazad na tle. Srećom, to mu je upalilo - nije znao hoće li to raditi u onom mestu sa svetlima. Gaul se lecnu, a Perin duboko udahnu. „Hajdemo...“

Kugla bleštavog ognja zari se u tle pored njega. Perin opsova i zakotrlja se, hladeči se povetarcem i zamišljajući da mu je čekić u ruci.

Srcotragačica doskoči na zemlju, praćena talasom sile koji se širio oko nje. „Ko si ti?" zatraži da čuje. „Gde si? Ja...“

Odjednom se usredsredi na Perina, tek ga tada videvši, pošto mu je crnilo izbledelo iz odeće. „Ti!" vrisnu ona. „Ti si kriv za sve ovo!“

Ona diže ruke, a oči skoro da joj zablistale od mržnje. Perin je nanjušio to osećanje iako je duvao jak vetar. Ona pusti usijani mlaz svetlosti, ali Perin ga savi oko sebe.

Žena se zabezeknuto zagleda u njega. One stalno to rade. Zar ne shvataju da u tom mestu nije stvarno ništa sem onoga što smatraš stvarnim? Perin nestade i pojavi se tik iza nje, dižući čekić. A onda se pokoleba. Žena?

Ona se hitro okrenu, vrišteći i cepajući zemlju ispod njegovih nogu. On skoči u nebo, a vazduh oko njega pokuša da ga zarobi - ali on učini isto što je učinio i ranije - stvori zid ništavila. Nije bilo vazduha koji je mogao da ga grabi. Zadržavajući dah, on nestade i opet se pojavi na tlu, prizivajući bedeme zemlje ispred sebe, kako bi zaustavio ognjene kugle bačene u njegovom smeru.

„Hoću da crkneš!" vrištala je ta žena. „Trebalo je da si mrtav. Moji planovi bili su savršeni!“

Perin nestade, ostavljajući za sobom statuu sebe. Pojavi se pored šatora, gde je Gaul oprezno čekao, podignutog koplja. Perin postavi zid između njih i žene, bojeći ga kako bi ih sakrio, pa načini prepreku koja zaustavlja zvuk.

„Ona sada ne može da nas čuje“, kaza Perin.

„Snažan si ovde“, zamišljeno primeti Gaul. „Veoma snažan. Znaju li Mudre za to?“

„I dalje sam štene u poređenju s njima“, odgovori Perin.

„Možda“, kaza Gaul. „Njih nisam video, a one ovo mesto ne pominju muškarcima." Odmahnu glavom. „Mnogo časti, Perine Ajbara. Imaš mnogo časti.“

„Trebalo je da je udarim“, kaza Perin kada je Srcotragačica uništila njegovu statuu, pa joj zbunjeno prišla. Osvrtala se oko sebe, mahnito ga tražeći.

„Da“, saglasi se Gaul. „Ratnik koji neće da udari Devicu odbija da joj ukaže čast. Naravno, za tebe bi bila veća čast...“

Kada bi je zarobio. Da li on to može? Perin udahnu, pa posla sebe iza nje, zamišljajući loze koje je obmotavaju i vezuju. Žena ga je na sav glas psovala, sekući loze nevidljivim sečivima. Ona pruži ruku prema Perinu, a on se premesti u stranu.

Koraci mu zaškripaše po mrazu na tlu koji nije primetio, a ona se smesta okrenu i pusti još jedan mlaz kobne vatre. Pametno, pomislio je Perin, jedva uspevajući da savije svetlost oko sebe. Zrak se zari u padinu iza njega, potpuno je probijajući.

Srcotragačica nastavi da tka, režeći toliko da joj se grozno lice potpuno izvitoperilo. Tkanja su se povijala prema Perinu, a on je stiskao zube suzbijajući ih. Ona je baš snažna. Pritiskala ga je silovito, ali na kraju je zadihano pustila tkanje. „Kako... kako ti možeš da...“