Sećanje na svetlost полностью

Perin joj napuni usta dvokorenom. To je bilo teško; menjanje bilo čega na nekome uvek je teže. Međutim, ovo je daleko lakše nego da pokuša da je pretvori u životinju ili već nešto slično. Ona prinese ruku ustima i u očima joj se vide strah. Poče da pljuje i da kašlje, pa očajnički otvori kapiju pored sebe.

Perin zareža, zamišljajući konopce kako je grabe, ali ona ih uništi tkanjem vatre - mora da je izbacila dvokoren iz usta. Ona se baci kroz kapiju, a on se premesti tačno ispred nje, spremajući se da skoči kroz nju, ali ukoči se kada e vide kako se pojavila usred ogromne vojske Troloka i Seni. S druge strane je bila noć, a mnogi od njih željno su čekali ispred kapije.

Perin ustuknu kada Srcotragačica prinese ruku ustima, delujući zgroženo iskašljavajući još dvokorena. Kapija se zatvori.

„Trebalo je da je ubiješ“, kaza mu Lanfear.

Perin se okrenu i ugleda ženu kako prekrštenih ruku stoji blizu njega. Kosa joj više nije bila srebrna, već tamnosmeđa. Zapravo, i lice joj se promenilo i postalo je sličnije njenom nekadašnjem licu, koje je prvi put ugledao pre skoro dve godine.

Perin ništa ne odgovori, već samo vrati čekić u remenje.

„Ovo je slabost, Perine“, nastavi Lanfear. „To mi je u jednom trenutku bilo dražesno kod Lijusa Terina, ali to zbog toga nije ništa manje slabost. Moraš da je savladaš.“

„Hoću“, odbrusi on. „Sta je ona radila sa onim svetlosnim kuglama tamo gore?“

„Upadala je u snove“, odgovori Lanfear. „Bila je prisutna telom. To daje izvesne prednosti, naročito kada se čovek igra sa snovima. Ta drolja misli da poznaje ovo mesto, ali ono je oduvek bilo moje. Najbolje bi bilo da si je ubio.“

„Ono je bila Grendal, zar ne?“, upita Perin. „Ili Mogedijen?“

„Grendal“, odgovori Lanfear. „Mada, ni za nju više ne smemo da koristimo staro ime. Ime joj je promenjeno u Hesalam.“

„Hesalam“, ponovi Perin, da bi video kako ta reč zvuči kad je on izgovori. „Ne znam šta to znači.“

„Bez oproštaja.”

„A koje je tvoje novo ime, kojim bi sada trebalo da te oslovljavam?” Ona pocrvene na to pitanje. „Nije bitno“, odvrati. „Baš si vest u Tel’aran’riodu. Daleko bolji nego što je Lijus Terin ikada bio. Oduvek sam mislila da ću vladati uz njega i da me je dostojan samo muškarac koji može da usmerava. Ali moć koju si ovde pokazao... mislim da te mogu prihvatiti kao zamenu.“ Perin zastenja. Gaul se kretao malom čistinom između šatora, koplja podignutog i sa šoufom preko lica. Perin mu odmahnu. Ne samo da je Lanfear najverovatnije mnogo bolja u vučjem snu nego Gaul, već nije ni učinila ništa preteče.

„Ako si me držala na oku“, kaza joj Perin, „onda znaš da sam veoma srećno oženjen.“

„Videla sam.“

„Onda prestani da me gledaš kao goveđu polutku na tržnici“, procedi Perin. „Šta je Grendal radila ovde? Šta hoće?“

„Nisam sigurna“, vedro odgovori Lanfear. „Ona uvek ima tri ili četiri spletke istovremeno. Perine, nemoj da je potcenjuješ. Ona nije ovde vešta kao neki drugi, ali jeste opasna. Ona je borac, za razliku od Mogedijen, koja će pobeći kad god može.“

„Imaću to na umu“, odgovori Perin prilazeći mestu gde je ona pobegla kroz kapiju. On začačka tle gde se kapija usekla u zemlju.

„Znaš, ti bi to mogao“, reče mu Lanfear.

On se smesta okrenu da je pogleda. „Šta?“

„Da se vraćaš u svet jave i odlaziš iz njega“, odgovori mu ona. „Bez pomoći ljudi kao što je Lijus Terin.“

Perinu se nimalo nije dopadalo kako je prezrivo izgovarala njegovo ime. Pokušavala je da to prikrije, ali osećao je miris njene mržnje svaki put kada bi ga pomenula.

„Ja ne mogu da usmeravam“, primeti Perin. „Valjda bih mogao da zamislim da...“

„To ti ne bi uspelo" prekide ga ona. „Postoje granice onoga što čovek ovde može da postigne, ma koliko snažnog uma bio. Sposobnost usmeravanja nije stvar tela, već duše. Ima načina da se neko kao ti kreće napred-nazad između svetova, a da to čini telom. Onaj kojeg ti zoveš Koljač radi upravo to.“

„On nije vučji brat.“

„Ne" saglasi se ona. „Alijeste nešto slično. Iskreno, ne znam da je neko pre njega imao te veštine. Mračni je... uradio nešto tom Koljaču kada je zarobio njegovu dušu, ili duše. Pretpostavljam da bi Semirhag mogla da nam kaže nešto više. Šteta što je mrtva.“

U Lanfearinom mirisu nije se osećala nikakva žalost. Gledala je nebo, ali spokojna, ne zabrinuta.

„Ne deluješ mi kao da se brineš da će te uočiti kao što si ranije bila zabrinuta“, primeti Perin.

„Moj nekadašnji gospodar je... zauzet. Protekle nedelje gledao je tebe; retko sam osećala njegov pogled na sebi.“

„Nedelje?" zgranuto upita Perin. „Ali...“

„Ovde vreme čudno protiče“, prekide ga ona, „a prepreke koje su vremenu nametnute sve više slabe. Sto si bliži Rupi, to će vreme biti sve iskrivljenije. Biće jednako loše za one koji se u stvarnom svetu približavaju Šajol Gulu. Za svaki dan koji za njih protekne, proteći će tri ili četiri dana za one koji se nalaze negde dalje.“