Beslan se okrenu da se namršti na njega. „Ti se ne vraćaš s nama? Mete, ako ponovo pokušaš da se izvučeš na nekom brodu... Znaš da ti ovog puta ona neće progledati kroz prste.“
Met odvrati na mrštenje kraljičinog sina tako što se i sam namrgodio. „Samo hoću malo da se prošetam uokolo“, slagao je. Čim se bude vratio u palatu, Tilin će verovatno početi s tetošenjem i maženjem. To ne bi bilo tako loše stvarno ne osim što nju nije bilo briga ko je vidi kako ga mazi po obrazima ili mu šapuće neke nežnosti, pa makar to bio i njen sin. Sem toga, šta ako se kockice u njegovoj glavi zaustave kada stigne do nje? Posesivnost nije bila ni blizu opisa Tilin ovih dana. Krvi mu i pepela, ta žena još može odlučiti i da se uda za njega! On nije želeo da se ženi, ne još, ali znao je kime će se oženiti, a to neće biti Tilin Kvintara Micobar. Samo, šta bi on mogao da uradi ako ona tako odluči?
Odjednom se prisetio Tomovog mrmljanja o „opasnom poslu“. Poznavao je Toma, a znao je i Beslana. Olver je piljio u Seanšane jednako radoznalo kao što su oni upijali sve oko sebe. On poče da izmiče da bi ih bolje video, a Met ga uhvati za rame baš na vreme da ga, dok se bunio, ugura Tomu u ruke. „Povedite dečaka nazad u palatu i održite mu časove kada Rizela završi s njim. I zaboravite svaku glupost koja imate na umu. To bi vam mogio postaviti glave na onu izložbu pored kapije, a i Tilininu zajedno s vašim." Kao i njegovu sopstvenu. Nikako ne sme dopustiti da se to zaboravi!
Njih dvojica se zapiljiše u njega s potpuno bezizražajnim licima, što je njemu bilo sasvim dovoljno da potvrdi sve sumnje.
„Možda bi trebalo da se prošetam s tobom“, konačno progovori Tom. „Mogli bismo da porazgovaramo. Ti si neverovatno srećan, Mete, a imaš i određen ukus za, hajdmo reći, uzbudljive doživljaje." Beslan zaklima glavom. Oliver se otimao iz Tomovih ruku pokušavajući da jednim pogledom obuhvati sve te čudne tuđince i ni najmanje ga nije zanimalo o čemu to stariji razgovaraju.
Met kiselo zagunđa. Zbog čega ljudi uvek očekuju da on bude junak? Pre ili kasnije će ga ubiti zbog takvih stvari. „Nema potrebe da razgovaramo ni čemu. Oni su ovde, Beslane. Ako nisi mogao da ih sprečiš da uđu, onda je jasno ko dan da nećeš moći ni da ih izbaciš. Rand će se postarati za njih, ako je suditi po govorkanjima." Ponovo mu se u glavi javio onaj kovitlac boja, za trenutak gotovo potpuno potisnuvši zvuk kockica. „Položio si onu krvavu zakletvu da čekaš Povratak; svi smo to učinili.“ Odbijanje je značilo da će završiti u lancima i će ih poslati na rad na dokovima, ili da čiste kanale u Rahadu. Što je, po njemu, potpuno poništavalo tu zakletvu. „Sačekaj Randa.“ Boje se ponovo pojaviše, pa nestadoše. Krvi mu i pepela! Jednostavno će morati da prestane da razmišlja o... O izvesnim ljudima. Ponovo su se uskovitlale. „Možda će sve to ispasti kako treba ako mu daš vremena."
„Ne shvataš ti to, Mete“, grozničavo progovori Besian. „Majka još uvek sedi na prestolu, a Surot tvrdi da će vladati celom Altarom, ne samo onim što držimo u Ebou Daru, a možda i s još više pored toga, ali majka je morala da spusti lice na zemlju i da se zakune na vernost nekoj ženi na drugoj strani Aritskog okeana. Surot kaže kako bi trebalo da se oženim nekom od njihove Krvi i da obrijem glavu sa strane, a majka je sluša. Surot se možda pretvara kako su one jednake, ali ona mora da sluša kada Surot govori. Bez obzira na to što Surot priča, Ebou Dar više nije stvarno naš, a uskoro to neće biti ni ostatak. Možda ne možemo da ih isteramo oružjem, ali možemo da usijamo zemlju da im postane prevruće. To su otkrili i Beli plaštovi. Pitaj ih šta im znači ’podne u Altari’.“
Met je mogao da pogodi a da nikoga ne pita. Ugrizao se za jezik da ga ne bi opomenuo kako u Ebou Daru ima više seanšanskih vojnika nego što je Belih plaštova bilo u celoj Altari za vreme rata s njima. Ulica puna Seanšana nije bila mesto za laprdanje, čak iako je većina ličila na seljake ili zanatlije. „Ja shvatam da si se usijao i da želiš da nabiješ glavu na kolac“, tiho je rekao. Onoliko tiho koliko je mogao, a da ga još uvek čuju iznad žagora glasova, mukanja i gakanja. „Znaš za njihove Osluškivače. Onaj čovek tamo, koji ti liči na štalskog momka, mogao bi da bude jedan od njih, ili je to možda ona mršava žena sa zavežljajem na leđima."
Beslan tako besno pokaza zube onima dvoma koje je Met označio da bi, da su stvarno bili Osluškivači, imali razlog da ga prijave samo zbog toga. „Možda ćeš pevati drugačiju pesmu kada stignu do Andora“, zareža, pa poče da se probija kroz gužvu odgurnuvši svakog ko mu se našao na putu. Met bi se veoma začudio ako to na kraju ne izazove tuču. Podozrevao je da mladić baš to i traži.
Tom se okrenu, pa pođe za njim, sa Olverom, ali ga Met uhvati za rukav. „ Ako možeš, smiri ga, Tome. A kad si već kod toga, mogao bi i ti da se smiriš. Prosto bih pomislio da ti je dosad već dojadilo da se briješ naslepo.“
