Odaja koju su delili Čel Vanin i preživele Crvenruke nalazila se nedaleko od štala ta duga, belo okrečena prostorija s niskom tavanicom imala je kreveta više nego što je trebalo onima koji su preživeli. Vanin, proćelava hrpa loja, ležao je u jednoj od svojih potkošulja, s otvorenom knjigom na grudima. Met je bio iznenađen da taj čovek uopšte ume da čita. Pljuckajući kroz rascep medu zubima, Vanin osmotri Metovu blatom ukaljanu odeću. „Opet si se tukao?“, upita. „Čini mi se da joj se to neće dopasti." Nije ustajao. Osim za nekoliko zapanjujućih izuzetaka, Vanin je sebe smatrao dostojnim bilo koje gospe ili lorda.
„Nevolje, lorde Mete?“, zareža Harnan, skočivši na noge. On je bio čvrst čovek, telesno koliko i po naravi, ali teška vilica mu je podrhtavala, od čega se grubo istetovirani soko na njegovom obrazu izvijao. „Oprosti što to kažem, ali nisi u stanju za to. Reci nam kako izgleda, a mi ćemo ga srediti za tebe.“
Preostala trojica okupiše se iza njega, čežnjivih lica. Dvojica su grabila kapute dok su gurali košulje u čakšire. Metvin, Kairhijenjanin dečačkog lica i deset godina stariji od Meta, umesto toga pokupi svoj mač, naslonjen kod nogu njegovog kreveta, i malo izvuče sečivo iz korica da mu proveri oštricu. On je najbolje od svih baratao mačem, i bio je stvarno dobar u tome, mada je Gorderan bio gotovo isto tako vešt, iako je ličio na kovača, i nije bio ni najmanje spor, što bi se moglo pomisliti zbog njegovih širokih ramena. Dvanaestorica Crvenruku dopratila su Meta Kautona u Ebou Dar; osmorica su bila mrtva, a ostali su zaglavljeni ovde u palati, gde nisu mogli da štipaju služavke, niti da se tuku zbog kockica, niti da piju sve dok se ne skljokaju kao što bi mogli u nekoj krčmi gde su znali da bi se krčmarica pobrinula da ih odnesu do kreveta, mada možda s nešto olakšanim kesama.
„Noel, ovaj ovde, može vam bolje od mene ispričati šta se dogodilo“, odgovori Met, zabacivši šešir. „Spavaće ovde, s vama. Noćas mi je spasao život.“
To je donelo uzvike zapanjenosti i odobravanja za Noela, da se ne pominje prijateljsko tapšanje po leđima od kog se starac zamalo prevrnuo. Vanin je čak označio mesto u knjizi gurnuvši u nju jedan debeli prst, pa je seo na ivicu svog tankog dušeka.
Spustivši svoj zavežljaj na jedan slobodan krevet, Noel ispripoveda priču uz slikovito mahanje rukama, smanjujući sopstvenu ulogu, pa čak prikazujući sebe i kao neku vrstu lakrdijaša, klizajući se po blatu i piljeći razjapljenih usta dok se Met borio poput pravog junaka. Čovek je bio rođeni pripovedač, dobar kao svaki zabavljač, sposoban da vas navede da vidite ono što opisuje. Harnan i Crvenruke nežno su se smejali, znajući šta je namerio, kako ne želi da pomrači slavu njihovom zapovedniku, i to su mu odobravali, ali njihov smeh je zamro kada je opisao kako je Metov napadač iskliznuo kroz rupicu u zidu. I to je ispričao tako da su mogli to da vide. Vanin spusti knjigu i ponovo pljunu kroz zube. Vanin i Harnan su u Rahadu ostali polumrtvi zbog golama. Polumrtvi, jer je lovio nekog drugog.
„Čini se da me to zbog nečega želi“, reče Met kao da ga se to ni najmanje ne tiče, kada je starac završio i skljokao se na krevet pored svojih stvari, naizgled potpuno iscrpljen. „Mora da je nekad sa mnom igralo kockice, samo što se ja toga ne sećam. Niko od vas ne treba da se brine, sve dok se ne postavite između mene i njega.“ On se iskezi, pokušavajući da sve to predstavi kao šalu, ali niko se nije ni osmehnuo. „U svakom slučaju, ujutro ću vam dati zlato. Zakažite prevoz na prvom brodu koji plovi za Ilijan, i povedite Olvera sa sobom. Toma i Džuilina isto, ako žele da pođu.“ Činilo mu se da će bar hvatač lopova hteti da krene, u svakom slučaju. „Kao i Nerima i Lopina, naravno.“ Bio se navikao da ima dvojicu sobara koji će se brinuti o njemu, ali teško da su mu ovde bili potrebni. „Talmanes mora da je do sada stigao blizu Kaemlina. Ne bi trebalo da imate mnogo muke da ga pronađete." Kada budu otišli, ostaće nasamo s Tilin. Svetlosti, radije bi se ponovo suoćio s golamom!
Harnan i preostala trojica Crvenruku razmenjaše poglede, pri čemu se Fergin češkao po glavi kao da mu i nije baš sve najjasnije. Možda i nije bilo. Koščati čovek beše dobar vojnik ne najbolji, ako ćemo pravo, ali dovoljno dobar ali nije bio baš najbistriji u ostalom.
„To ne bi bilo u redu“, konačno progovori Harnan. „Kao prvo, lord Talmanes bi nas žive odrao kada bismo se vratili bez tebe.“ Ostala trojica zaklimaše glavom. To je bilo nešto što je Fergin mogao da razume.
„A ti, Vanine?“, upita Met.
Debeli čovek sleže ramenima. „ Ako odvojim tog dečaka od Rizele, raseći će me kao debelog žapca prvi put kad budem zaspao. I sam bih to učinio da sam na njegovom mestu. U svakom slučaju, ovde imam vremena da čitam. Za to nemam mnogo prilika kada radim kao potkivač.“ To je bio jedan od izmišljenih zanata kojima je tvrdio da se bavi. Drugi je bio posao štalskog momka. Usitinu, bio je konjokradica i lovokradica, najbolji u dve države, a možda i nekoj više.
