„Vi ste svi ludi“, smrknuto reče Met. „To što ono želi mene, ne znači da neće ubiti i vas ako mu se nađete na putu. Ponuda i dalje stoji. Svako ko se bude prizvao razumu može da ide.“
„Viđao sam i ranije takve kao Što si ti“, iznenada reče Noel. Iskrivljeni starac bio je slika i prilika tereta godina i iscrpljenosti, ali oči, kojima je proučavao Meta, bile su sjajne i oštre. „Neki ljudi oko sebe imaju nešto zbog čega ih drugi prate, kud god da ovi povedu. Neki vode u propast, drugi do slave. Mislim da če tvoje ima završiti u istorijskim knjigama."
Harnan je delovao zbunjeno koliko i Fergin. Vanin pljunu i vrati se ležanju, ponovo otvorivši knjigu.
„Možda, ako sva moja sreća nestane", promrlja Met. Znao je šta je potrebno da bi se završilo u istoriji. Čovek može da bude ubijen ako se bavi nečim takvim.
„Bolje se očisti pre nego što te vidi“, iznenada dobaci Fergin. „Jedan i jedan da će sve to blato delovati na nju kao čičak ispod sedla.“
Besno smaknuvši šešir, Met se dugim koracima uputi napolje ne progovorivši ni reč. Pa, išao je koliko je mogao brzo, pošto je šepao uz svoj štap za hodanje. Pre nego što su se vrata zatvorila za njim, čuo je kako Noel počinje priču o vremenu kada je plovio na brodovima Morskog naroda i naučio da se kupa u slanoj morskoj vodi. Bar je tako ta priča počinjala.
Imao je nameru da se očisti pre nego što ga Tilin bude videla zaista ali dok je šepao kroz hodnike obložene tapiserijama s cvetičima, koje su u Ebou Daru nazivali letnjim zavesama, zbog godišnjeg doba koje su predstavljale, četvorica slugu u zelenim i belim livrejama palate, i ni manje ni više nego sedam sobarica, nagovestiše mu da bi možda želeo da se okupa i da promeni odeču pre nego što ga kraljica vidi, nudeći mu da mu pripreme kupatilo i donesu čistu odeću pre nego što iko sazna za to. Oni nisu znali sve o njemu i Tilin, hvala Svetlosti niko osim njega i Tilin nije znao najgore delove ali već su znali krvavo previše. Što je još gore, oni su to odobravali, svako od tih spaljenih slugu u toj spaljenoj Tarezinskoj palati. Kao prvo, Tilin je bila kraljica, pa je, što se njih ticalo, mogla da radi kako joj se hoće. Kao drugo, živci su joj bili na ivici žileta još otkad su Seanšani zauzeli grad, a ako je oribani Met Kauton, upakovan u čipku, mogao da je smetne da im za sitnicu pootkida noseve, onda su bili spremni da ga izribaju iza ušiju i da ga upakuju u čipku kao nedeljni paket!
„Blato?“, obratio se lepuškastoj nasmejanoj služavci, koja je bila raširila suknje u naklonu. Njene tamne oči su svetlucale, a duboki izrez njenog gornjeg dela haljine pokazivao je poveći deo poprsja koje se gotovo moglo meriti s Rizelinim. Nekog drugog dana, možda bi posvetio malo vremena da uživa u pogledu. „Kakvo blato? Ne vidim nikakvo blato!“ Ona razjapi vilicu i zaboravi da se uspravi, piljeći u njega iz tog čudnog položaja dok je on hramao dalje.
Džuilin Sandar, koji se iznenada pojavio iza ugla, gotovo da se sudario s njim. Tairenski hvatač lopova odskoči uz prigušenu psovku, a tamnoputo lice mu posive, dok nije shvatio koga je gotovo pregazio. Onda promrmlja izvinjenje i požuri dalje.
„Je li te to Tom upetljao u svoje budalaštine, Džuiline?" upita Met. Džuilin i Tom delili su sobičak duboko u odajama za poslugu, i nije bilo nikakvog izgovora da se on nađe ovde. U tom tamnom tairenskom kaputu, koji mu se spuštao gotovo do vrhova čizama, Džuilin se isticao među poslugom kao neki patak usred kokošinjca. Surot je bila vrlo stroga u vezi s tim, stroža čak i od Tilin. Jedini razlog koji je Metu pao na pamet bilo je, šta god da je to bilo, ono što su Tom i Beslan petljali. „Ne, ne moraš da mi objašnjavaš. Dao sam ponudu Harnanu i ostalima, a otvorena je i za tebe. Ako hoćeš da odeš, daću ti novac za to.“
U stvari, Džuilin nije delovao spreman da mu kaže bilo šta. Hvatač lopova zadenuo je palčeve za pojas i susreo se s Metovim pogledom. „Šta su ti Harnan i ostali rekli? I šta je Tom namerio da ti to nazivaš budalaštinama? Ovo su oni krovovi preko kojih on zna da pređe bolje nego ti ili ja.“
„Golam je još uvek u Ebou Daru, Džuiline.“ Tom je znao da je Igra kuća ono što oti poznaje, i obožavao je da gura nos u politiku. „Taj stvor je pokušao da me ubije, nešto malo ranije, večeras.“
Džuilin zastenja kao da je dobio udarac u stomak, pa pređe rukom kroz kratku crnu kosu. „Imam razlog da ostanem još malo“, rekao je, „i pored toga.“ Glas mu se malo promenio; postao je pomalo tvrdoglav i odbramben i prošaran krivicom. Koliko je Met do sada video, on nikada nije imao vrludav pogled, ali kada muškarac izgleda tako, to može da znači samo jedno.
„Povedi je sa sobom“, reče Met. „A ako ne želi da pođe, pa, nećeš biti ni sat vremena u Tiru pre nego što budeš imao po jednu ženu na svakom kolenu. Tako je to sa ženama, Džuiline. Ako te jedna odbije, uvek postoji druga koja će pristati."
