Vitak, lepo građen mladić u gotovo providnoj odeždi da’kovejla pojavi se pored nje s visokim plavim porcelanskim vrčem, pognuvši glavu i bez reči joj nudeći da joj dopuni vina. A Met se ponovo trgao. Nije ni bio primetio da u prostoriji ima još nekog. Plavokosi čovek u svojoj nepristojnoj odeći nije bio jedini. Vitka, ali lepih oblina, riđokosa žena u istoj takvoj providnoj odori klečala je pored stola, na kome su se nalazile bočice sa začinima i još bokala za vino od tankog porcelana Morskog naroda, kao i mali pozlaćeni mesingani plamenik s mašicama potreban za grejanje vina, dok je na drugoj strani stajala seđokosa žena uznemirenog pogleda, u zeleno-beloj livreji kuće Micobar. A u jednom uglu, toliko nepokretna da je gotovo nije ni primetio, još jedna Seanšanka, niska žena, kojoj je polovina zlatne kose bila obrijana, i s grudima koje bi nadilazile Rizeline da njena napola žuta a napola crvena haljina nije prekrivala poprsje sve do brade. Mada nije stvarno želeo to da proveri. Seanšani su bili previše osetljivi po pitanju njihovih so’đin. Tilin je bila oseljiva u vezi s bilo kojom drugom ženom. Otkad može da ustane iz kreveta, u njenim odajama nije bilo nijedne služavke mlađe od njegove babe.
Surot pogleda lepo građenog mladića kao da se pita šta je on, a onda bez reči odmahnu glavom i ponovo se posveti onoj devojčici, Tuon, koja mahnu momku da se udalji. Služavka u livreji požuri da prihvati vrč i pokuša da dopuni Tilinin pehar, a samo jedan kraljičin kratak pokret rukom bio je dovoljan da je pošalje nazad do zida. Tilin je sedela vrlo, vrlo mirno. Nije ni čudo što je pokušavala da ne upada u oči ako se i Surot bojala ove Tuon, što je očigledno i bilo tako.
„Nisam zadovoljna, Surot“, ponovi devojka, strogo se mršteći na drugu ženu. Iako je stajala, nije bila mnogo iznad visoke gospe koja je sedela. Met je pretpostavio da je i ona neka visoka gospa, samo viša od Surot. „Mnogo si povratila, i to će carici, neka bi živela zauvek, pričiniti zadovoljstvo, ali tvoj loše izveden napad na istoku bio je propast kakva se ne sme ponoviti. A ako su ulice ovog grada bezbedne, kako to da je on uleteo u zasedu?"
Surotine šake pobeleše koliko je čvrsto stiskala rukohvat svoje stolice i pehar s vinom. Pokazivala je zube Tilin kao da je ovo ribanje koje je morala da trpi njena krivica, a Tilin joj se osmehnu sa izvinjenjem i pognu glavu. O, krvi mu i pepela, na kraju će on morati da plati za sve ovo!
„Samo sam pao, to je sve.“ Kako su naglo okrenule glave, njegov glas je mogao da bude i petarda. Surot i Tuon delovale su potpuno zapanjeno što je on uopšte progovorio. Tilin je izgledala kao orao koji želi da ispeče svog zeca. „Moje gospe", dodao je, ali činilo se da to ništa nije popravilo.
Visoka žena iznenada posegnu i istrže pehar s vinom iz Tuonine ruke, bacivši ga u ognjište. Varnice zasuše dimnjak. Služavka krenu da izvuče pehar pre nego što bude prekasno, ali se zaustavi kada je so’đin dotače.
„Glupavo se ponašaš, Tuon“, reče visoka žena, a naspram njenog glasa devojčina strogost delovala je kao smeh. Činilo se da nema prepoznatljivog seanšanskog otezanja. „Surot čvrsto upravlja ovdašnjim dešavanjima. Ono što se dogodilo na istoku moglo je da se dogodi u bilo kojoj bici. Moraš prestati da gubiš vreme na glupe sitnice.“
Surot se za trenutak zapilji u nju razjapljenih usta, pre nego što je ponovo navukla svoju ledenu masku. I Met je malo buljio, sve zevajući. Razgovaraj tako s nekim od Krvi, i možeš se nazvati srećnim ako završiš samo s putovanjem do stuba za bičevanje!
Još neverovatnije je bilo to što je Tilin malo pognula glavu. „Možda si u pravu, Anat“, smireno je odvratila, možda i pomalo ponizno. „Vreme i predznaci će reći svoje. Ali ovaj mladič vrlo očigledno laže. Možda se boji Tilininog besa. Međutim, njegove povrede mnogo su ozbiljnije nego što bi bile da je samo pao. Osim ako u ovom gradu postoje neke litice koje još uvek nisam videla."
Znači, on se plašio Tilininog besa, je li? Pa, ako ćemo pravo i jeste, pomalo. Ali to je bilo samo pomalo, tek da se zna. Samo što nije voleo da ga bilo ko podseća na to. Naslonivši se na štap, koji mu je dopirao do ramena, on pokuša da se smesti udobnije. Na kraju krajeva, mogle su baš i da mu ponude da sedne. „Povređen sam onog dana kada su vaši momci osvojili grad“, reče uz svoj najobešenjačkiji osmeh. „Vaše društvo je bacalo uokolo munje i vatrene lopte na sve strane. Mada, upravo sam se oporavio, hvala na pitanju.“ Tilin zabi lice u svoj pehar s vinom, ali ipak je uspela da ga preko ruba ošine pogledom koji je obećavao da će se kasnije raskusurati s njim.
