Tuonine suknje su šuštale dok je prelazila preko ćilima ka njemu. Tamno lice iza tog providnog vela bilo bi lepuškasto da nije imala taj izraz sudije koji izriče smrtnu kaznu. I kad bi imala pristojnu kosu umesto te ćele. Oči su joj bile krupne i žive, ali veoma upečatljive. Svi njeni dugi nokti bili su lakirani, primetio je, u jarkocrveno. Pitao se imali to ikakvo značenje. Svetlosti, čovek bi mogao godinama da živi u izobilju samo od vrednosti tih rubina.
Ona posegnu rukom nagore i postavi mu jedan prst pod bradu, a on poče gegavo da se povlači. Sve dok mu Tilin nije pokazala zube, obećavajući mu razračunavanje ovde i sad ako samo tako nastavi. Režeći, pustio je da mu devojka okrene glavu da bi ga proučila.
„Borio si se protiv nas?“, zahtevala je da zna. „Jesi li položio zakletve?“
„Položio sam“, progunđao je. „A što se tiče onog drugog, nisam imao izbora.“
„Pretpostavljam da nisi“, promrmljala je. Polako kružeći oko njega, nastavila je da ga proučava, prelazeći prstima preko čipke oko njegovih zglobova, dodirujući crnu svilenu maramu vezanu oko vrata, podižući ivicu njegovog kaputa da bi pregledala vez. On je to otrpeo, odbijajući da se i za dlaku pomeri, pokazujući zube isto koliko i Tilin. Svetlosti, on je svojevremeno kupovao konje a da ih nije tako pomno proveravao! Kako je počela, još će tražiti i da mu pregleda zube!
„Momak ti je objasnio kako je bio povređen", ledenim, zapovedničkim glasom progovori Anat. „Ako ga želiš, kupi ga, pa završi s tim. Dan je bio dug, a ti bi trebalo da si već u krevetu."
Tuon zastade, pregledajući dugi pečatni prsten na njegovoj ruci. Bio je izgraviran iz tri dela, da se pokaže veština gravera - lisica u trku i dva gavrana u letu, a sve to okruženo polumesecima - a on ga je bio kupio sasvim slučajno, mada ga je u međuvremenu zavoleo. Pitao se je li to ono što ona želi. Ispravivši se, piljila mu je u lice. „Dobar savet, Anat“, rekla je. „Koliko tražiš za njega, Tilin? Ako ti je najdraži, kaži svoju cenu, a ja ću ti platiti dvaput više.“
Tilin se zagrcnu vinom pa se zakašlja. Met zamalo ne pade preko svog štapa. Ta devojka hoće da ga kupi! Pa sudeći po izrazu njenog lica, ovo je za nju bilo isto kao da kupuje konja.
„On je slobodan čovek, visoka gospo“, konačno se, kad je uspela da progovori, oglasi Tilin. „Ja... ja ne mogu da ga prodam." Met bi se nasmejao, samo da Tilin nije zvučala kao da pokušava da joj ne cvokoću zubi, i da ta krvava Tuon nije upravo pitala za njegovu cenu. Slobodan čovek! Nije nego!
Devojka se okrete od njega, kao da je više ne zanima. „Ti si uplašena, Tilin, a tako mi Svetlosti, nema potrebe za tim.“ Dokliznuvši do Tilinine stolice, ona obema rukama podiže veo, ogoli donji deo lica, pa se sagnu da ovlaš poljubi Tilin, po jednom u svako oko i jednom u usta. Tilin je delovala zapanjeno. „Ti si nam sestra, meni i Surot“, iznenađujuće nežno progovori Tuon. „Lično ću upisati tvoje ime kao ime jedne od Krvi. Bićeš visoka gospa Tilin, kao i kraljica Altare, a i više od toga, kao što ti je i obećano.“
Anat šmrknu, vrlo glasno.
„Da, Anat, znam“, uzdahnu devojka, uspravivši se i ponovo spustivši svoj veo. „Dan je bio dug i naporan, i ja sam iscrpljena. Ali hoću da pokažem Tilin koje zemlje imam na umu za nju, tako da ne brine. Imam karte u svojim odajama, Tilin. Hoćeš li mi ukazati čast da me otpratiš do tamo? Imam i odlične masere.“
„Čast je moja“, reče Tilin, ne zvučeći onako napeto kao pre.
Na so'đinin pokret, plavokosi čovek potrča da otvori vrata, pa kleče pridržavajući ih, ali bilo je tu još sveg tog poravnavanja i nameštanja odeće bez kog žene nikuda ne mogu da krenu, bile one Seanšanke, ili Altarke ili bilo koje druge. Mada je crvenokosa da’kovejl to učinila za Tuon i Surot. Met iskoristi tu priliku da povuče Tilin malo u stranu, dovoljno daleko da ga ostale ne bi čule. Plave oči one so'đin i dalje su ga pratile, shvatio je, ali bar je izgledalo da je Tuon, zabavljena pažnjom one da’kovejl, izgleda zaboravila da on i postoji.
„Nisam samo tako pao", meko je saopštio Tilin. „Golam je pokušao da me ubije pre manje od sat vremena. Možda bi bilo najbolje da odem. To stvorenje želi mene, ali ubiće i svakoga ko se nađe blizu mene.“ Ta zamisao upravo mu je pala na pamet, ali činilo se da ima prilično dobre mogućnosti da uspe.
Tilin šmrcnu. „On to to ne može da te dobije, prasence." Uputi Tuon jedan pogled zbog koga bi devojka sasvim sigurno zaboravila na priču o Tilin kao sestri, samo da ga je videla. „A ne može ni ona.“ Bar je bila dovoljno razumna da šapuće.
„Ko je ona?“, upitao je. Pa, to nikad i nije bilo ništa više od obične mogućnosti.
