Odmahujući glavom, ona sede na stepenice i spusti šake na kolena. Njene tamnozelene suknje, zadignute i tako prišivene s leve strane, pokazivale su crvene podsuknje. Činilo se da bi Krpari stvarno pali na leđa pred izborom boja u Ebou Daru. Žagor seanšanskih glasova borio se s pištavom muzikom svuda oko njih, a ona je sedela tamo i ukočeno ga posmatrala. „Ti ne poznaješ naše običaje, u tome je nevolja“, rekla mu je. „Ljubimci su star i častan običaj u Altari. Mnogo je mladih muškaraca i žena koji su imali svoje vrhunsko zadovoljstvo kao ljubimci, maženi i obasipani poklonima pre nego što se konačno skrase. Ali, vidiš, ljubimac odlazi kad on to odluči. Tilin ne bi trebalo da se ponaša prema tebi onako kako čujem da se ponaša. Pa ipak“, dodala je staloženo, „moram primetiti kako te dobro oblači.“ Jednom rukom pokaza mu da se okrene. „Pridigni ogrtač i okreni se da te bolje pogledam.“
Met duboko udahnu da bi se smirio. A onda udahnu još triput. Boja koja mu je preplavila lice potekla je od čistog gneva. Nije pocrveneo. Siguran je da nije! Svetlosti, da li ceo grad zna? „Imaš li prostor koji bih mogao da upotrebim ili ne?“, prigušeno je zahtevao da zna.
Ispostavilo se da ga ima. Mogao je koristiti jednu policu u njenom podrumu, za koju je tvrdila da je suva cele godine, a tu je bilo i ono malo udubljenje pod kamenim kuhinjskim patosom gde je nekada čuvao kovčeg sa zlatom. Ispostavilo se da je cena najma da pridigne ogrtač i okrene se kako bi ga mogla bolje osmotriti. Kezila se kao zadovoljna mačka! Jedna od Seanšanki, žena s licem lešinara u crveno-plavom oklopu, toliko je uživala u toj predstavi da mu je dobacila debeo srebrnjak sa čudnim oznakama, odbojnim ženskim licem na jednoj i nekom vrstom stolice na drugoj strani.
Bez obzira na sve, našao je mesto da skloni odeću i novac, a onda je, kada se vratio u palatu, u Tilinine odaje, otkrio kako ipak ima odeću koju može skloniti.
„Bojim se da je odeća moga gospodara u užasnom stanju“, potišteno je saopštio Nerim. Mršavi, sedokosi Kairhijenjanin bi na isti način objavio i da je dobio na poklon vreću plamkapi. Njegovo izduženo lice neprekidno je bilo žalobno. No, i pored svega toga, držao je vrata na oku, za slučaj da se Tilin vrati. „Sve je prilično prljavo, a bojim se i da je buđ uništila nekoliko najboljih kaputića moga gospodara.“
„Svi su bili u ormanu sa igračkama kraljevića Beslana, moj gospodaru“, nasmejao se Lopin, cimajući revere svog tamnog kaputa nalik Džuilinovom. Proćelavi čovek je bio potpuna suprotnost Nerimu - punačak naspram koštunjavog, tamnoput naspram bledunjavog, s okruglim stomakom koji je uvek podrhtavao od smeha. U prvo vreme, posle Nalesinove pogibije, činilo se kako namerava da se s Nerimom takmiči u uzdisanju, kao što je inače radio u svemu ostalom, ali proteklih nedelja vratio se svom uobičajenom ponašanju. Bar dok mu niko ne pomene bivšeg gospodara. „Samo što je puna prašine, gospodaru. Sumnjam da je iko provirio u taj orman još otkad je kraljević odložio svoje olovne vojnike.“
Osećajući da ga je sreća konačno poslužila, Met im naloži da počnu da prenose njegovu odeću do
Lopin i Nerim izašli su klanjajući se kako bi prikrili dve podebele vrećice zlata koje su nosili pod odećom, ali samo što su oni izašli, Tilin se pojavila zahtevajući da zna zbog čega njegovi sobari jure hodnicima kao da se međusobno trkaju. Da je imao samoubilačke sklonosti, rekao bi joj kako se trkaju da bi ustanovili ko će od njih stići prvi do gostionice s njegovim zlatom, ili možda ko će prvi početi da mu čisti odeću. Umesto toga, on se zauze da joj skrene misli, a to je ubrzo odagnalo sve druge misli iz njegove glave, osim nagoveštaja da je njegova sreća konačno počela da se pokazuje i u nečemu drugom, a ne samo u kockanju. Sad mu je još samo trebalo da mu Aludra da ono što želi pre nego što bude otišao. Tilin posveti pažnju onome što je radio, i on za neko vreme zaboravi na vatromete i Aiudru i bežanje. Za neko vreme.
