Pošto je malo procunjao po gradu, konačno je uspeo da pronađe livca zvona. U Ebou Daru je bilo nekoliko proizvodača gongova, ali samo je jedan izlivao zvona, a livnica mu se nalazila sa spoljne strane zapadnog zida. Livac zvona, mrtvački bled, nestrpljiv čovek, znojio se zbog ogromne peći. Ta jedina, sparna prostorija livnice ličila je na nekakvu odaju za mučenje. Lanci su visili sa krovnih greda, a iz peći su iznenada izbijali plamenovi, bacajući treperave senke i ostavljajući Meta poluslepog. I tek što bi se treptanjem otarasio odbleska rasplamsalog ognja koji bi mu ostao pred očima, kada bi došlo do nove erupcije, zbog čega bi ponovo zažmirkao. Radnici, s kojih je lio znoj, nalivali su istopljenu bronzu - a ona se istakala iz dela za topljenje u četvrtaste kalupe poređane na valjcima. Polovina kalupa beše ljudske visine. Drugi ogromni kalupi, nalik ovima, stajali su uokolo, na kamenom podu, gotovo zatrpani hrpom manjih komada svih mogućih veličina.
„Moj lord voli da se šali.“ Gazda Sutoma nasmejao se na silu, ali nije delovao kao da se zabavlja, dok mu je vlažna crna kosa mlitavo visila i lepila se za lice. Smeh mu je delovao šuplje, kao i obrazi, a neprekidno se mrštio na svoje radnike kao da je sumnjao da bi neki od njih mogao leći i zaspati, samo ako ih ne bude stalno držao na oku. Na toj jari ni mrtvac ne bi mogao da zaspi. Metu se košulja vlažno pripijala uz telo, a na nekim mestima znoj mu je probio i kroz kaput. „Ne znam ništa o iluminatorima, moj lorde, i ne želim ništa ni da znam. To su beskorisne tričarije, ti vatrometi. Ni najmanje nalik zvonima. Ako bi mi moj lord oprostio, veoma sam zauzet. Visoka gospa Surot naručila je trinaest zvona za pobedničku proslavu, a to će biti najveća zvona dosad izlivena, bilo gde. A Kalvin Sutoma će ih izliti!“ U pitanju je bila pobeda nad njegovim sopstvenim gradom, ali to izgleda da ni najmanje nije doticalo gazda Sutoma. Ovo poslednje bilo je dovoljno da počne da se kezi i da trlja koščate ruke.
Met je pokušao da umilostivi Aludru, ali ta žena kao da je i sama bila izlivena od bronze. Pa, bila je mnogo mekša od bronze kada mu je, konačno, dopustila da je zagrli, ali poljupci od kojih je ostala da podrhtava nisu ni najmanje smekšali njen otpor.
„Lično ne verujem da muškarcu treba reći išta više od onoga što treba da zna“, rekla mu je bez daha, sedeći pored njega na obloženoj klupi u svojim kolima. Nije mu dopustila ništa više od poljubaca, ali bila je vrlo voljna za to. Tanke pletenice s perlicama, koje je počela da nosi, bile su joj upetljane. „Muškarci tračare, da?“ Pa se vratila daljem mršenju sopstvene kose, a i njegove.
Međutim, više nije puštala noćne cvetove, ne pošto joj je ispričao o kući za sastajanje u Tančiku. Još dva puta je pokušao da poseti gazda Sutoma, ali kada je došao drugi put, livac zvona naredio je da se kapije pred njim zatvore. On je lio najveća zvona koja su ikada načinjena, i nikakav budalasti stranac sa svojim glupim pitanjima neće mu smetati u tome.
Tilin je bila počela da lakira prva dva prsta ruku u zeleno, mada nije obrijala glavu sa strane. Učiniće i to, na kraju, rekla mu je, povlačeći kosu unazad da bi se pogledala u ogledalu pozlaćenog okvira na zidu svoje spavaće sobe, ali prvo je želela da se privikne na tu pomisao. Ona se prilagođavala Seanšanima, a on nije mogao da je krivi za to, bez obzira na to koliko se Beslan mrštio na svoju majku.
Ona nikako nije mogla da posumnja u bilo šta vezano za Aludru, ali sutradan pošto je poljubio iluminatorku, sobarice nalik bakama nestale su iz odaja, a zamenile su ih potpuno sede, izborane žene. Tilin je počela noću da zabada svoj zakrivljeni nož, koji je inače nosila o pojasu, u stub kreveta, da joj bude pri ruci, i mrmljala je dovoljno glasno da je on čuje o tome kako bi izgledao u providnoj odeći da’kovejla. U stvari, noć nije bila jedino vreme kada je zabadala nož u stub kreveta. Iskežene služavke počele su da mu dostavljaju pozive da se pojavi u Tilininim odajama tako što bi mu jednostavno saopštile da je opet ubola stub kreveta, a on je počeo da izbegava svaku ženu u livreji koju bi primetio da se osmehuje. To nije bilo zato što njemu nije prijalo da deli postelju s Tilin, ako se izuzme činjenica da je bila kraljica i uobražena kao i bilo koja druga plemkinja. I činjenica da se pred njom osećao kao miš kog je mačka usvojila za kućnog ljubimca. Ali dnevno svetlo trajalo je samo određen broj sati, iako je to bilo više nego što je bio navikao da ima zimi kod kuće, a on se u jednom trenutku zapitao ne namerava li ona da mu zauzme svaki od njih.
