Ne obazirući se na to što mu se noga bunila, Met se pomerio brže nego ikada u životu, dohvativši Džolinu oko struka i strovalivši se na klupu pored vrata ka štalama sa Aes Sedai u krilu. Stiskajući je uz sebe, pretvarao se da je ljubi. Bio je to budalast način da joj sakrije lice, ali to je bilo jedino što mu je palo na um osim da joj baci ogrtač preko glave. Ona uvređeno zasopta, ali oči joj se raskolačiše od straha kada je konačno čula seanšanski glas, pa munjevito prebaci ruke oko njega. Moleći se da mu sreća potraje, posmatrao je kako se vrata otvaraju.
Još uvek se glasno buneči, Enida se povlačila u kuhinju udarajući varjačom po so’đinu koji ju je gurao pred sobom. Smrknuti čovek krupne građe s kratkom pletenicom koja mu nije dopirala ni blizu ramena, odbijao je većinu njenih udaraca slobodnom rukom, a čini se da nije obraćao ni najmanju pažnju na one koji bi ga, ipak, dokačili. On je bio prvi so’đin koga je Met video s bradom, a zbog toga je delovao nekako iskrivljeno, pošto mu se brada spuštala niz desni obraz i pela uz levi da bi nestala tačno na pola uva. Pratila ga je visoka žena oštrih plavih očiju na bledom licu, zabacivši bogato vezen plavi ogrtač - pod vratom pričvršćen krupnom srebrnom kopčom u obliku mača - da bi otkrila plisiranu haljinu svetlije plave boje. Njena kratka tamna kosa bila je isečena u obliku činije, a ostatak je bio obrijan uokolo nad njenim ušima. U svakom slučaju, ovo je bilo bolje nego neka sul’dam s damane. Samo malo bolje. Shvativši da je bitka izgubljena, Enida se povuče od čoveka, ali po načinu na koji je stezala svoju varjaču i režeći mu pokazivala zube, bila je spremna da u trenu ponovo skoči na njega ako joj gazdarica Anan kaže jednu reč.
„Jedan čovek tamo napolju rekao je da je video gostioničarku kako ulazi sa zadnje strane“, objavi so’đin. Gledao je u Setejl, ali je zabrinuto pazio i na Enid. „ Ako si ti Setejl Anan, onda znaj da ovo jeste kapetan Zelenog, gospa Egeanin Tamerat, a ona ima naređenje za sobe koje je potpisala visoka gospa Surot Sebil Meideret lično.“ Glas mu se promeni, postavši manje zvaničan, a više glas čoveka koji traži smeštaj. „Tvoje najbolje sobe, pazi, s dobrim krevetom, pogledom na trg ispred i s kaminom koji se ne dimi.“
Met se trže kada je čovek progovorio, a Džolina, možda pomislivši da je neko krenuo ka njima, od straha mu zastenja pred usnama. Oči su joj sijale od neprolivenih suza i podrhtavala mu je u naručju. Gospa Egeanin Tamerat baci pogled ka klupi kada je Džolina zastenjala, a onda se s gađenjem namršti i okrenu se kako ne bi mogla da gleda u to dvoje. Međutim, Meta je zanimao taj čovek. Kako je, za ime Svetlosti, jedan Ilijanac postao so’đin? Sem toga, taj čovek mu je delovao poznato odnekud. Verovatno još jedno od tih hiljada odavno mrtvih lica kojih nije mogao da se ne seća.
„Ja sam Setejl Anan, a moje najbolje sobe zauzima kapetan vazduha lord Abelder Julan“, smireno saopšti gazdarica Anan, ni najmanje uznemirena zbog so’đina ili Krvi. Prekrstila je ruke na grudima. „Moje druge najbolje sobe zauzima glavni barjaktar Furik Kejrid. Pripadnik Mrtve straže. Nemam pojma je li kapetan Zelenog viša po činu od njih, ali u svakom slučaju, međusobno ćete morati da odlučite ko ostaje a ko će morati da pređe negde drugde. Imam čvrstu politiku da ne isterujem nijednog seanšanskog gosta. Sve dok mi plaća stanarinu.“
Met se napne, očekujući eksploziju - Surot bi je išibala da je čula samo polovinu! - ali Egeanin se osmehnula. „Zadovoljstvo je imati posla s nekim ko ima malo smelosti“, razvukla je. „Mislim da ćemo se baš lepo slagati, gazdarice Anan. Sve dok ne preterujete sa smelošću. Kapetan izdaje naređenja, a posada sluša, ali nikada nikog nisam terala da puzi na mojoj palubi.“ Met se namršti. Paluba. Brodska paluba. Zašto je to kljuckalo u njegovoj glavi? Ta stara sećanja stvarno su bila gnjavaža s vremena na vreme.
Gazdarica Anan klimnu glavom ni za trenutak ne skidajući svoje tamne oči sa Seanšankinih plavih. „Kako ti kažeš, gospo. Samo se nadam da ćeš pamtiti da je
„Onda ti budi kapetan svoga broda“, zakikotala se, „a ja ću biti kapetan Zlata.“ Šta god to značilo. Uzdahnuvši, Egeanin zatrese glavom. „Tako mi Svetlosti, sumnjam da sam viša po činu od bilo koga ovde, ali Surot želi da joj budem pri ruci, tako da će se neko seliti dole, a neko će morati napolje, osim ako ne žele da dele sobe.“ Odjednom, ona se namršti, upola bacivši pogled na Meta i Džolin, a usna joj se iskrivi od gađenja. „Verujem da ne dozvoljavaš ovako nešto svuda, gazdarice Anan?“
„Mogu da te uverim da više nikada pod mojim krovom nećeš videti nešto ovakvo“, glatko odvrati gostioničarka.
