Kiša je stala, konačno, pa su kućice sada bile tihe. Bar će damane danas najzad imati malo razgibavanja - većina je postajala mrzovoljna ako bi predugo bila zatvorena u kućicama, a ovi na brzinu sklepani odeljci bili su očigledno tesni - ali, nažalost, danas joj nije bilo povereno šetanje. Rena ga nikada nije dobijala, iako je nekada bila najbolja Surotina krotiteljka, i veoma poštovana. Pomalo gruba, ponekad, ali veoma vešta. Nekada, svi su govorili kako će uskoro biti uzdignuta u dersul’dam, bez obzira na svoju mladost. Stvari su se promenile. Uvek je bilo više sul’dam nego damane, ali niko se nije sećao da je Rena radila s bilo kojom još od Falmea, ni ona ni Seta, koju je Surot, posle Falmea, uzela u ličnu službu. Betamin je uživala da iznad čaše vina tračari o Krvi i onima koji su je služili, koliko i bilo ko drugi, ali ipak nikada nije iznosila nikakvo mišljenje kada bi priča okrenuia na Renu i Setu. Mada je često razmišljala o njima.
„Ti počni sa suprotne strane, Rena“, naredila je. „Pa? Hoćeš li da ponovo budeš prijavljena Isondi zbog lenjosti?“
Pre Falmea, niža žena bila je gotovo nepodnošljivo samopouzdana, ali sada joj je mišić na bledom obrazu poigravao kad se bolešljivo, udvorički osmehnula Betamin pre nego što je požurila u splet uskih prolaza, poravnavši dugu kosu kao da se boji da joj je možda u neredu. Svi su se, osim najbližih prijatelja, iskaljivali na Reni bar malo, što je bila plata za njen negdašnji, neobuzdani ponos. Drugačijim ponašanjem smesta bi sami sebe obeležili, a to je Betamin izbegavala, osim pažljivo izabranim načinima. Njene sopstvene tajne bile su zakopane što je dublje bilo moguće, i ćutala je o tajnama za koje niko nije ni znao da ih je svesna, ali ona je želela da u svačijem umu ureže da je Betamin Ziejmi oličenje savršene sul’dam. Stremila je potpunom savršenstvu, kod sebe, kao i kod svake damane koju je obučavala.
Ona je brzo i izvežbano krenula da proverava, gledajući da li damane drže sebe i svoje kućice uredno, praveći kratke zabeleške urednim rukopisom na stranici pričvršćenoj za ploču za pisanje ukoliko neka to nije činila, i. nije se zadržavala, osim da podeli tvrde slatkiše nekolikima koje su se pokazale posebno dobre u obuci. Većina onih s kojima je bila radila pozdraviše njen ulazak osmesima čak i dok su klečale. Bile one iz carevine ili sa ove strane okeana, znale su da je ona stroga ali pravedna. Druge se nisu osmehivale. To su, uglavnom, bile Ata’an Mijere damane, koje su je dočekivale okamenjenih lica, tamnih kao i njeno sopstveno, ili s nadurenom ljutnjom za koju su verovale da je prikrivaju.
Nije upisivala njihovu ljutnju da bi bile kažnjene, kao što bi neke uradile. One su i dalje mislile da se odupiru, ali nedolični zahtevi da im se vrati njihov napadan nakit već su bili prošlost, i klečale su i govorile onako kako treba. Novo ime bilo je korisno oruđe u najtežim slučajevima, odeljujući ih od onoga što je bilo završeno i prošlo, a one su se odazivale na njih, iako su pomalo oklevale. Oklevanje će izbledeti, zajedno s mrštenjem, a na kraju će se jedva i sećati da su ikada imale druga imena. To je bio poznat razvoj događaja, neumitan poput zore. Neke su prihvatale odmah, a neke su, otkrivši šta su, padale u šok. Uvek je postojala šačica koja se nevoljno povlačila, mnogo meseci, dok je kod nekih drugih jedan dan bio pobuna uz vrištanje kako je u pitanju jedna ogromna greška, kako njima nikada nije moglo da se dogodi da padnu na proveri, a onda bi sledećeg dana došli prihvatanje i smirenost. Pojedinosti su se malo razlikovale na ovoj strani okeana, ali ovde ili u carstvu, na kraju se sve istovetno završavalo.
Za dve damane stavila je beleške koje nisu imale nikakve veze sa urednošću. Zuši, Ata’an Mijere damane, viša čak i od nje, sasvim sigurno je bila označena za šibanje. Haljina joj je bila izgužvana, kosa nepočešljana, krevet nenamešten. Ali lice joj je bilo nateklo od plakanja, i samo što je klekla potrese je novi napad jecanja, dok su joj se suze slivale niz obraze. Siva haljina, tako pažljivo krojena prema njoj sada je visila, preširoka, a ona ni ranije nije bila baš punačka. Betamin ju je lično imenovala Zuši, pa je posebno brinula za nju. Otkačivši pero čeličnog vrha, ona ga umoči u mastionicu i napisa predlog da se Zuši premesti iz palate nekuda gde bi mogla biti smeštena u kućicu za dve, zajedno s damane iz carstva, po mogućstvu nekom koja je iskusna u uspostavljanju poverenja novouhvaćenih damane. Pre ili kasnije, to je uvek presecalo suze.
