Tornjevi ponoći полностью

Kada Aludra izvadi crvenu zastavu, ljudi se povukoše. Diže je, dajući znak onima na susednoj kuli. Elejna okrenu durbin prema njima. Jedan je nosio malu baklju. Met ga je posmatrao s radoznalim izrazom lica.

Aludra spusti zastavu. Vojnik prinese baklju zmaju.

Prasak koji usledi beše tako snažan da Elejna poskoči. Bio je oštar kao grmljavina, a u daljini je čula nešto nalik na njegov odjek. Prinese ruku nedrima, pa se seti da udahne.

Jedan deo padine bio je raznesen i zemlja i prašina rasuli su se na sve strane. Tle kao da se zatreslo! Bilo je to kao da je neka Aes Sedai pokidala zemlju tkanjem, ali Jedna moć se uopšte nije koristila.

Aludra je delovala razočarano. Elejna prinese durbin oku. Prasak je promašio krojačke lutke za dobrih dvadeset koraka, ali je napravio rupu u zemlji jedno pet koraka široku. Da li se te kugle rasprskavaju kao cvetovi noći, pa dovode do toga? Taj uređaj nije samo poboljšani katapult, već nešto drugo. Reč je o nečemu što je u stanju da zarije gvozdenu kuglu u tle takvom silinom da kugla napravi rupu, a onda se možda i rasprsne.

Ma, mogla bi da poreda te zmajeve po čitavom zidu! Kada bi svi opalili odjednom...

Aludra opet diže zastavu; Elejna je durbinom gledala kako ljudi na susednoj kuli čiste, pa opet pune cev. Met je poklopio uši i mrštio se, zbog čega se Elejna nasmešila. Zaista je trebalo da posmatra s njene kule. Postupak punjenja zmaja trajao je veoma kratko, možda tri minuta. A Aludra je još kazala kako namerava da se to odvija i brže?

Aludra je napisala niz naređenja i glasnikom ih poslala ljudima na drugoj kuli. Neznatno su pomerili zmaja. Ona mahnu zastavom, a Elejna se pripremi za novi prasak - ali svejedno poskoči kada se začu.

Ovoga puta, prasak je pogodio tačno u metu, pravo u središte poredanih krojačkih lutki. Njihova razmrskana parčad razleteše se po vazduhu. Hitac je uništio pet ili šest lutaka i oborio na zemlju dobrih desetak.

Sa sposobnošću da otvara vatru na svaka dva minuta, da pogađa tako daleko u metu i nanosi toliko razaranje, ta oružja će biti smrtonosna. Možda koliko i damane. Birgita je i dalje posmatrala kroz durbin šta se dešava. Premda joj je lice bilo bezizrazno, Elejna je osećala njenu zapanjenost.

„Oružje, ti si zadovoljna njim?“, upita Aludra.

„Jesam, zadovoljna sam njim, Aludra“, smešeći se odgovori Elejna. „Veoma sam zadovoljna. Čitav grad ti stoji na raspolaganju, kao i čitav Andor. U Andoru ima još nekoliko zvonolivaca.“ Pogleda iluminatorku. „Ali moraš nacrte držati u tajnosti. Poslaću gardiste s tobom. Ne smemo dopustiti da neki zvonolivac pomisli koliko bi mu se isplatilo da pobegne od kuće i proda svoje znanje našim neprijateljima."

„Sve dok to ne stigne do Seanšana", odgovori Aludra, „ne marim."

„Pa, ja marim", odvrati Elejna. „I ja ću se starati da se te stvari upotrebe kako treba. Aludra, hoću da mi se zakuneš."

Žena uzdahnu, ali popusti. Elejna nije imala nameru da ih upotrebi protiv ma koga drugog do Troloka i Seanšana. Ali kada je reč o njenoj zemlji, osećaće se mnogo sigurnije znajući da ih samo ona ima na raspolaganju.

Nasmeši se razmišljajući o tome, veoma teško suzbijajući uzbuđenost koju je osećala. Birgita naposletku spusti durbin. Bila je... ozbiljna.

„Šta je bilo?", upita Elejna dok su gardisti naizmenično uzimali njen durbin i posmatrali razaranje. Osećala je nekakvu čudnu gorušicu. Da nije pojela nešto pokvareno za ručak?

„Svet se upravo promenio, Elejna", odgovori Birgita, odmahujući glavom tako da se njena duga pletenica malčice njihala. „Upravo se znatno promenio. Muči me neki užasan osećaj da je to samo početak."

„Milostiva, ovi Beli plaštovi su baš mučaljivi", govorila je Lejsila smešeči se samozadovoljno, „ali ipak su to muškarci. I to muškarci koji, čini mi se, već duže nisu videli ništa žensko. Zbog toga uvek izgube i ono malo pameti što imaju. “

Faila se šetala pored vezova s konjima. Nebo je bilo mračno, pa je nosila svetiljku. Perin spava; poslednjih nekoliko dana on ranije odlazi na spavanje, tražeći vučji san. Beli plaštovi su nevoljno pristali da odlože suđenje, ali Perin je ipak trebalo da priprema ono što će tamo reći. Gunđao je da već zna šta će da kaže. Znajući njega, samo će ispričati Morgazi šta se zaista dogodili, krajnje neposredno kao i obično.

Lejsila i Selanda hodale su Faili s leve i sa desne strane. Ostali članovi Ča Faile hodali su iza njih, pomno pazeći da se neko ne približi dovoljno da načuje o čemu pričaju.

„Mislim da su Beli plaštovi znali da smo tamo da bismo ih uhodile", primeti Selanda. Niska bleda žena hodala je tako što je držala šaku na balčaku. Taj njen stav više ne deluje onako nezgrapno kao nekada; Selanda je ozbiljno shvatila mačevalačku obuku.