„Ne, čisto sumnjam da su pogodili", odgovori Lejsila. I dalje je bila u jednostavnoj svetlosmeđoj bluzi i tamnosmeđoj suknji. Selanda se smesta po povratku opet presvukla u čakšire i opasala mač - na ruci joj je i dalje posekotina koju je zadobila kada je taj isti mač pokušao da je ubije - ali Lejsila, izgleda, uživa u tome što je opet u suknji.
„Jedva da su išta korisno rekli", kaza Selanda.
„Da“, odgovori Lejsila, „ali mislim da im je to samo navika. Milostiva, naš izgovor da smo obilazile Majgdin i ostale bio je sasvim razuman. Pošlo nam je za rukom da uručimo tvoju poruku, a onda i da malo pročavrljamo s ljudima. Iskopala sam dovoljno toga da nam bude od neke koristi." Faila izvi obrvu, mada Lejsila zaćuta kada prođoše pored jednog konjušara koji je radio dokasno, četkajući jednog konja.
„Beli plaštovi poštuju Galada", reče Lejsila čim se odmakoše od konjušara dovoljno da ne može da ih čuje. „Mada neki zanovetaju zbog toga što im govori."
„Zbog čega?", upita Faila.
„Hoće da oni sklope savezništvo sa Aes Sedai zbog Poslednje bitke", objasni Lejsila.
„Svako bi mogao da ti kaže kako se njima ta zamisao neće dopasti", primeti Selanda. „To su Beli plaštovi!"
„Da“, saglasi se Faila, „ali to znači da je taj Galad razumniji od svojih ljudi. Korisno saznanje, Lejsila."
Mlada žena poče da raste kao kvasac, skromno zabacujući crvene trake koje je uvezala u kratku kosu. Otkad je bila u zatočeništvu Šaidoa, počela je da ih nosi dvostruko više nego ranije.
Ispred njih, jedna vižljasta prilika pojavila se između dva konja. Čovek je imao guste brkove u tarabonskom maniru i mada je bio mlad, po držanju mu se videlo da se svačega nagledao u životu. Danil Levin, čovek sada zadužen za Dvorečane, nakon što je Tam tajanstveno otišao. Svetlost dala da je Tam dobro, gde god da je.
„Eto, Danile", kaza Faila, „baš neobična slučajnost što smo se ovde našli."
„Slučajnost?" upita on, češući se po glavi. Držao je luk jednom rukom, kao štap, mada ga je često zabrinuto gledao. Sada se mnogo ljudi tako ponaša sa svojim oružjem. „Tražila si da dođem ovamo."
„To svejedno mora biti slučajnost", reče mu Faila, „ako neko bude pitao. Naročito ako je taj neko moj suprug."
„Ne volim da krijem išta od lorda Perina", odgovori Danil, koračajući pored nje.
„A više voliš da ga pustiš da mu besni Beli plaštovi odrube glavu?"
„Ne. Niko od ljudstva to ne bi voleo."
„Dakle, uradio si ono što sam zatražila?"
Danil klimnu. „Pričao sam sa Grejdijem i Niejldom. Lord Perin im je več naredio da budu u blizini, ali ipak smo razgovarali. Grejdi kaže da če biti u pripravnosti s tkanjima Vazduha i zgrabiti lorda Perina ako stvari pođu po zlu, a Niejld če pokrivati povlačenje. Pričao sam sa Dvorečanima. Strelci u drveću će biti spremni da privuku pažnju na sebe.“
Faila klimnu. Srećom, nijedan Aša’man nije bio ranjen u poslednjem mehuru zla. Obojica su nosili noževe, ali izveštaji kažu da su samo pogledali leteće oružje, a onda nehajno mahnuli i razneli ga u vazduhu. Kada su glasnici s vestima o Failinom potezu sa bacanjem zemlje stigli do dela tabora u kom su bili Aša’mani, otkrili su da tim područjem vlada daleko manja pometnja, pošto su Grejdi i Niejld prolazili kroz logor i obarali leteće oružje kad god bi ga videli.
Deo razloga za odlaganje suđenja bilo je i Lečenje. Ali daleko veći razlog bilo je to što je Perin hteo da logorskim kovačima i zanatlijama da vremena da naprave novo oružje za ljude koji su ostali bez svog, čisto za slučaj da se suđenje pretvori u bitku. A Faila je sve uverenija da će tako na kraju i biti.
„Lordu Perinu se neće dopasti da ga neko odvuče od borbe", primeti Danil. „Ni malčice."
„Onaj šator može da se pretvori u smrtonosnu klopku", odgovori mu Faila. „Ako hoće, Perin može da upravlja bitkom, ali sa nekog bezbednijeg položaja. Ima da ga izvučeš odatle."
Danil uzdahnu, ali klimnu glavom. „Da, moja gospo."
Perin je učio da se ne boji Mladog Bika.
Korak po korak, naučio je kako da uspostavi ravnotežu. Vuk kada je vuk potreban; čovek kada je čovek potreban. Dopustio je sebi da bude uvučen u lov, ali držao je u mislima Failu - svoj dom. Hodao je oštricom mača, ali sa svakim korakom bivao je samouvereniji.
Danas lovi Skakača, lukav i iskusan plen. Ali Mladi Bik brzo uči, a to što ima ljudski um daje mu prednosti. U stanju je da razmišlja kao nešto, ili neko, što nije.
Je li tako Noam počeo? Kuda će ga odvesti taj put razumevanja? Tu postoji neka tajna koju Mladi Bik tek treba da otkrije.
Ne sme da ne uspe.
Mladi Bik je jurio kroz nepoznatu šumu. Ne - prašumu, s vijugavim lozama i papratima širokog lišća. Nisko rastinje bilo je tako gusto da bi se i pacov jedva probio kroz njega. Ali Mladi Bik je
