Tornjevi ponoći полностью

Krajičkom oka, primeti Skakača kako trči u daljini ispred njega. Njegov plen nestade. Mladi Bik nije usporio, već projurio kroz tu tačku i osetio miris Skakačevog odredišta. Mladi Bik se premesti na brisanu ravnicu na kojoj nije raslo nikakvo drveće, već samo nepoznato žbunje. Njegov plen se pretvorio u niz bleskova u daljini. Mladi Bik pođe za njim, svakim skokom prelazeći na stotine koraka.

Za nekoliko trenutaka, približiše se ogromnoj zaravni. Njegov plen potrča pravo uz kamenu liticu. Mladi Bik pođe za njim, ne obraćajući pažnju na ono kako bi stvari „trebalo" da budu. Trčao je tako da mu je tle bilo daleko ispod leđa, a nos okrenut prema uskomešalom moru crnih oblaka. Preskakao je procepe u kamenu, skačući čas na jednu, čas na drugu liticu tog jaza, sve dok nije stigao na vrh zaravni.

Skakač napade. Mladi Bik je bio spreman. Zakotrlja se, pa se diže na sve četiri u trenutku kada mu njegov plen preskoči preko glave, prelećući preko ruba litice, ali onda blesnu i nestade, pa se vrati da stoji na samoj ivici.

Mladi Bik postade Perin sa čekićem od mekog drveta u ruci. Takve stvari su moguće u vučjem snu; ako čekić pogodi, neće ozlediti.

Perin zamahnu, a vazduh zazvižda od iznenadne brzine njegovog pokreta. Ali Skakač beše jednako brz i skloni se udarcu s puta. Zakotrlja se, pa skoči Perinu na leđa, a zubi mu se zabelasaše. Perin zareža i premesti se tako da je sada stajao nekoliko stopa dalje od pređašnjeg mesta. Skakačeve čeljusti sklopiše se oko vazduha, a Perin zamahnu čekićem.

Skakača odjednom obavi gusta magla. Perinov čekić prolete kroz nju i udari o tle, pa se odbi. On opsova, munjevito se okrećući. U toj magli ništa nije video, niti je mogao da oseti Skakačev miris.

Neka senka krenu kroz sumaglicu, a Perin je napade - ali to beše samo kruženje vazduha. Hitro se okrenu i ugleda senke kako se kreću svuda oko njega. Obličja vukova, ljudi i drugih stvorenja koja nije mogao da prepozna.

Učini svet svojim, Mladi Biče, posla mu Skakač.

Perin se usredsredi, razmišljajući o suvom vazduhu. O ustajalom mirisu prašine. U jednom tako suvom krajoliku, vazduh bi trebalo da je takav.

Ne, vazduh ne bi trebalo da je takav. Vazduh jeste takav! Njegov um, njegova volja i osećanja tresnuše o nešto drugo. Ali on se probi.

Izmaglica nestade, isparivši od vreline. Skakač je sedeo na zadnjim nogama nedaleko od njega. Dobro, posla mu vuk. Učiš. Pogleda u stranu, prema severu, kao da mu je nešto skrenulo pažnju. Onda nestade.

Perin uhvati njegov miris i pođe za njim do Džehanskog druma. Skakač je jurio uz spoljni zid one neobične ljubičaste kupole. Često skaču nazad do tog mesta, da vide je li kupola nestala. Za sada nije.

Perin nastavi s poterom. Je li svrha te kupole da zatoči vukove u njoj? Ali ako je tako, zašto Koljač nije postavio tu zamku na Zmajevoj planini, gde se iz nekog razloga prikupilo toliko vukova?

Možda kupola ima neku drugu svrhu. Perin je upamtio nekoliko prepoznatljivih stena oko ruba kupole, a onda pošao za Skakačem do jedne niske stenovite zaravni. Vuk je skočio ispred njega, pa nestao usred vazduha, a Perin je pošao za njim. Usred skoka on oseti miris Skakačevog odredišta, još dok je bio u pokretu, pa se premesti tamo. Pojavio se jedno dve stope iznad zamreškanog plavog beskraja. Potpuno zatečen, pade i pljusnu u vodu. Snažno je zaplivao, ispustivši čekić. Skakač je stajao na vodi, a na licu mu se video vučji izraz neodobravanja. Nije dobro, poslao mu je vuk, pa dodao: Još moraš da učiš.

Perin se nagutao vode.

More se uzburkalo, ali Skakač je spokojno sedeo na talasima. Opet je pogledao ka severu, pa se okrenuo da pogleda Perina. Voda te muči, Mladi Biče.

„Samo sam se iznenadio", odgovori Perin, naporno plivajući.

Zašto?

„Zato što nisam očekivao ovo!“

Zašto očekuješ?, posla mu Skakač. Kada slediš drugoga, možeš da završiš bilo gde.

„Znam.“ Perin ispljunu vodu. Stisnu zube, pa zamisli sebe kako stoji na površini vode, kao Skakač. Srećom, diže se iz mora i ostade da stoji na površini. Osećao se čudno dok se more talasalo pod njim.

Nećeš ovako pobediti Koljača, posla mu Skakač.

„Onda ću nastaviti da učim“, odgovori Perin.

Malo je vremena ostalo.

„Učiću brže."

Možeš li?

„Nemamo drugog izbora."

Mogao bi da odabereš da se ne boriš protiv njega.

Perin odmahnu glavom. „Da li mi bežimo od našeg plena? Ako bežimo, onda će plen loviti nas. Suočiću se s njim - i moram biti spreman za to."

Postoji jedan način. U vukovom mirisu osećala se zabrinutost.

„Učiniću sve što moram."

Sledi. Skakač nestade, a Perin oseti neočekivani miris: otpad i blato, zapaljeno drvo i ugalj. Ljudi.