Tornjevi ponoći полностью

Dolazi, posla mu Skakač.

„Šta?"

Poslednji lov. Počinje. Ili ne počinje.

Perin se namršti i ustade. „Misliš... sada?"

Odluka će biti doneta. Uskoro.

„Kakva odluka?" Skakačeva slanja bila su zbunjujuća, a on nije mogao da ih rastumači. Svetlost i tama, praznina i vatra, studen i strašna, strašna vrelina. Sve to izmešano s vukovima koji zavijaju, dozivaju se i daju snagu.

Hajde. Skakač ustade, pa se zagleda ka severoistoku.

Skakač nestade. Perin se premesti za njim i pojavi nisko na padini Zmajeve planine, pored jedne stene.

„Svetlosti", tiho kaza Perin i diže pogled sa strahopoštovanjem. Oluja koja se već mesecima pripremala počela je da divlja. Ogroman crni gromonosni oblak pokrio je čitavo nebo i u potpunosti sakrio vrh planine. Lagano se kovitlao u vazduhu, kao ogroman vrtlog crnila iz kojeg su sevale munje i vezivale ga sa oblacima iznad njega. U drugim delovima vučjeg sna oblaci su bili olujni, ali daleki. Ovo je blizu.

Ovo je... usmereno na nešto. Perin je to osećao. Cesto se dešava da se u vučjem snu dešavanja iz stvarnog sveta odražavaju na čudne ih neočekivane načine.

Skakač je stajao na steni. Perin je osećao vukove širom padina Zmajeve planine - u daleko većem broju nego igde u poslednje vreme.

Čekaju, kazao je Skakač. Poslednji lov se bliži.

Kada Perin posegnu, otkri da i drugi čopori dolaze. Još su daleki, ali kreću se prema Zmajevoj planini. Perin diže pogled ka čudovišnom vrhu. Zmajeva grobnica - grobnica Lijusa Terina. Bio je to spomenik njegovom ludilu, istovremeno spomenik njegovom porazu i njegovom uspehu. Njegovoj gordosti i požrtvovanosti.

„Vukovi", zapita Perin. „Prikupljaju se za Poslednji lov?"

Da. Ako se desi.

Perin se opet okrenu da pogleda Skakača. „Kazao si da hoće. Poslednji lov dolazi, tako si rekao."

Izbor mora biti učinjen, Mladi Biče. Jedan put vodi do Poslednjeg lova.

„A drugi?", upita Perin.

Skakač nije smesta odgovorio, već se okrenu prema Zmajevoj planini. Drugi put ne vodi ka Poslednjem lovu.

„Da, ali čemu vodi?"

Ničemu.

Perin zinu da bi ga dalje zapitkivao, ali tog trena ga pogodi sva težina Skakačevog slanja. „Ništa" za vuka znači prazna jazbina i to da su svu štenad odneli lovci. Prazno noćno nebo, bez zvezda. Mesec koji bledi. Miris stare krvi, osušene, ustajale i skorene.

Perin zatvori usta. Nebo nastavi da se komeša od one crne oluje. Osećao ju je na vetru, osećao je miris skršenog drveća i prašine, poplavljenih polja i požara koji su zapalile munje. Što je često bivalo, naročito u poslednje vreme, ti mirisi kao da su bili u suprotnosti sa svetom oko njega. Jedno od njegovih čula govorilo mu je da se nalazi u samom središtu nevolja, dok ostala čula nisu primećivala ništa neobično.

„Taj izbor - zašto ga jednostavno ne bismo mi učinili?"

To nije naš izbor, Mladi Biče.

Perin oseti kako ga privlače oblaci nad njim. Nije mogao a da ne pođe uz padinu. Skakač potrča pored njega. Mladi Biče, gore je opasno.

„Znam“, odgovori Perin. Ali nije mogao da stane. Umesto toga, samo je ubrzao tako da ga je svaki korak nosio malo dalje od prethodnog. Skakač je trčao pored njega, prolazeći pored drveća, kamenja i čopora vukova koji su ih posmatrali. Perin i Skakač išli su naviše, penjući se sve do visina na kojima nije bilo drveća, a tle beše prekriveno snegom i ledom.

Na kraju se približiše oblaku. Podsećao je na tamnu maglu, koja je podrhtavala od struja u sebi dok se vrtložila. Perin se pokoleba na njenom rubu, a onda zakorači u nju. Bilo je to kao da je kročio u košmar. Vetar je postao silovit, a vazduh kao da je zujao od neke sile. Oluja je nosila lišće, prašinu i trunje, tako da je morao zakloniti lice rukom. Ne, pomislio je.

Mali mehur mirnog vazduha pojavi se oko njega. Oluja nastavi da duva svega nekoliko palaca od njegovog lica, pa je morao da se upinje kako ne bi dozvolio da ga opet preplavi. Ta oluja nije ni košmar ni san, već nešto neizmerno, nešto stvarnije. Ovoga puta, Perin je taj koji je sa svojim mehurom sigurnosti stvorio nešto neprirodno.

Nastavio je dalje, ubrzo ostavljajući tragove u snegu. Skakač je koračao u vetar, umanjujući tako i duvanje vetra ka Perinu. On je snažniji od Perina - Perinu je jedva polazilo za rukom da održava svoj mehur. Bojao se da će ga bez njega oluja usisati i baciti u vazduh. Video je kako veliko granje proleće pored njega, pa čak i omanje drveće.

Skakač uspori, pa sede u sneg. Pogleda naviše, prema vrhu. Ne mogu da ostanem, posla mu vuk. Ovo nije mesto za mene.

„Razumem", odgovori mu Perin.